Društvo

POVOLJNI USLOVI ZA KUPOVINU STANOVA Banke u stopu prate IRB sa kamatama

Na tržištu Republike Srpske zvanično Investiciono-razvojna banka nudi najpovoljnije kamatne stope za stambene kredite, ali komercijalne banke su počele da ih prate u stopu, a neke čak nude i niže kamate.

POVOLJNI USLOVI ZA KUPOVINU STANOVA Banke u stopu prate IRB sa kamatama
FOTO SHUTTERSTOCK

Dvije banke u Banjaluci su nam ponudile 3,9 odsto kamatnu stopu na stambeni kredit od 100.000 KM. Još smo u fazi traženja najpovoljnijih uslova – kaže jedna Banjalučanka koja sa partnerom kupuje stan.

Uvidom u ponudu banaka, na njihovim sajtovima su kamatne stope za stanovništvo za kupovinu stanova zaista približne onima koje nudi IRB. Radovan Bajić, direktor NLB banke Banjaluka, kaže da je trenutno situacija takva da banke sada mogu iz sopstvenih izvora da, na isti ili sličan način kao IRB, kreditiraju stanovništvo.

– Rekao bih da je konkurentnost IRB bio izraženiji prije nokoliko godina, a sada su banke likvidne, a i kamatne stope na tržištu Evropske unije su izuzteno niske. Zato je situacija takva kakva jeste – objašnjava Bajić za Srpskainfo.

Međutim, po njegovim očekivanjima, takva pozicija će se promjeniti jer je „sasvim nepriprodno da su kamatne stope u Bosni i Hercegovini na kredite niže nego u Hrvatskoj“.

– Nemamo mi tu ekonomsku snagu da bismo sebi dugoročno dozvolili tako niske kamate. Istovremeno, to govori i o opreznosti stanovništva, jer su ulozi građana toliko visoki, više štede nego što koriste kredite. To je zaista jedan od najljepših parametara ekonomije Bosne i Hercegovine – naglašava Bajić.

Foto Siniša Pašalić/RAS Srbija
Foto Siniša Pašalić/RAS Srbija
Radovan Bajić

Na konstataciju da je problem što se taj novac ne investira u razvoj privrede i ekonomije, već mahom u potrošnju građana, Bajić odgovara da za to nedostaje ambijent i volja.

– Mislim da banke u Republici Srpskoj mogu da finansiraju neke infrastrukturne projekte ako bi se dogovorili. Bolje bi bilo da koristimo sopstveni novac za investicije, nego što koristimo iz inostranstva i još pravimo neke ustupke- navodi on.

Banke bi bile spremne da investiraju više u privredu, kako kaže, ali da je neophodna veća odgovornost poput odgovornosti građana pri vraćanju kredita.

– Pravna lica ostanu dužni državi i bankama i onda otvaraju nova pravna lica. To je veliki problem koji sistemski treba riješiti, a istovremeno su potrebni i podsticaji za domaće investicije i nova zapošljavanja – ističe Bajić.

Investiciono-razvojna banka RS, koja je već u oktobru ispunila godišnji plan i plasirali više od 100 miliona maraka kredita, od jula ove godine su snizili kamate na kredite, pa se tako na stambene kredite kamate kreću od 3,6 do 4,2 odsto i fiksne su.

– Nastavićemo sa proaktivnim pristupom i praćenjem tržišta u Republici Srpskoj. U skladu sa potrebama naših krajnjih korisnika, kao i kretanjima u bankarskom sektoru, nastojaćemo da prilagođavamo uslove naše kreditne ponude i u budućem periodu, kako bi privreda i stanovnici RS imali na raspolaganju povoljna i dostupna sredstva za podršku njihovim razvojnim projektima – kaže direktorka IRB RS Snežana Vujnić.

Najviše kredita za potrošnju

Banke u Republici Srpskoj su prošle godine kreditirale građane i pravna lica sa ukupno oko 4,8 milijardi konvertibilnih maraka.

Od toga se na građane odnosi 2,2 milijardi KM, a od čega je na opštu potrošnju pozajmljeno čak 1,5 milijardi KM, a za stambene potrebe tek oko 535 miliona maraka.

Istovremeno, najviše novca iz banaka od pravnih lica su pozajmili sektor trgovine (626,4 miliona KM) i sektor javne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja RS (575,4 miliona maraka).

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu