Tako je prošle godine industrija u Republici Srpskoj potrošila 924 gigavat časova električne energije, a domaćinstva čak 1.768 gigavata.

Industrija je privredna grana koja zapošljava najveći broj radnika više od 68.000 ljudi, odnosno oko 38 odsto od ukupnog broja radnika u Srpskoj, a sami privrednici navode da je njihovo poslovanje ograničeno spoljnim faktorima i navode pet glavnih negativnih uticaja. To su politička nestabilnost u BiH, nestabilno finansijsko tržište, nezaštićenost domaće proizvodnje, nedovoljna strana ulaganja i sporo prilagođavanje standardima Evropske unije.

Nerazumijevanje lokalnih vlasti za probleme poslovanja privrednih subjekata i prebacivanje za rješavanje problema sa kojima se susreću na republički nivo, te sporost u rješavanju sporova pred privrednim sudovima, predstavljaju takođe ozbiljno ograničenje velikom broju privrednih društava.

Iz domena radne snage privrednicima je najveći problem disbalans između ponude i potražnje u pogledu njene stručnosti i kvalifikacija.

Kada se na sve to uzme u obzir da su kamate na kredite visoke, kao i provizije banaka, te nedostupnost dugoročnih kredita zbog nemogućnosti ispunjavanja zahtjeva banaka i nedovoljna podrška za promociju izvoza, jasno je u kakvim uslovima posluje industrija Srpske.

Žarko Mikić, direktor banjalučke „Vitaminke“, kaže da se razvoj očigledno ne zasniva na industriji već na nekim drugim djelatnostima, poput uslužnih.

– Što se tiče „Vitaminke“, mi smo prošle godine imali nešto lošiji rezultat jer je godina bila sušna, imali smo problema sa sirovinama. Ove godine se oporavljamo – kaže Mikić.

Predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Dragutin Škrebić kaže da kod Vlade zagovaraju subvencije za izvoz, koje su postojale ranije. Kaže da je ranije država obezbjeđivala 20 miliona KM za izvoz.

– Potrebno je to opet uvesti, ali da svako ko treba dobije, a ne da pojedinci to zloupotrebljavaju – navodi Škrebić.

S druge strane, ministar industrije, energetike i rudarstva RS Petar Đokić hvali se da je u četvorogodišnjem mandatu Vlade svake godine ostvaren rast industrijske proizvodnje.

– Njeno učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) je povećano sa sedam do osam odsto prije nekoliko godina na 11,6 ili 11,8 odsto. Povećan je broj preduzeća u industrijskom sektoru, vrijednost njihove proizvodnje i vrijednost izvoza, a prerađivačka industrija je dostigla rekordnu stopu pokrivenosti uvoza izvozom od 75,4 odsto. Posebno se ističe proizvodnja namještaja, gde je pokrivenost uvoza izvozom 478 odsto – kaže Đokić.

Ciljevi

Ministarstvo industrije ima Strategiju razvoja industrije za period 2016-2020. godina. Ograđujući se od spoljašnih faktora, u Ministarstvu očekuju povećanje BDP-a u industriji u 2020. za deset odsto u odnosu na 2015. godinu, povećanje izvoza industrije za 15 odsto, povećanje broja zaposlenih za 5,5 odsto.

Strateške mjere zasnovane su na reindustrijalizaciji, poboljšanju konkurentnosti, povećanju zaposlenosti, poboljšanju poslovnog okruženja i na primjeni ekoloških standarda.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu