U dokumentarnom filmu “Bol”, prikazanom na RTS povodom godišnjice masovnog ubistva u školi, Biljana i Dane Dukić govorili su o svojoj ćerki, njenim snovima i nadanjima, ali i o momentu kad su saznali da im je dijete poginulo.
“Anči je htjela da bude doktor”
– Anči je htjela da postane doktor, jer je htjela da izliječi svog deku. Deka ima pritisak, u godinama je. I kad se žalio, ona je uvijek govorila “Ne sekiraj se, postaću doktor i izliječiću te”, a on se smijao i rekao “dok ti postaneš doktor, deka će da ode”. I nažalost, ona je otišla prije njega – kaže Biljana Paunović.
“Kao da je predosjetila da će se nešto desiti”
Kada se 2020. godine porodica Dukić preselila u Beograd iz Francuske, Adriana je svojoj majci napisala pismo.
– Godine 2020. mi je pisala pismo da me voli i, ne znam zbog čega, napisala mi je: “Ako me beogradske ulice odvoje od tvog zagrljaja, ti si moja mama i nikada te neću zaboraviti”. Te godine smo se preselili za Srbiju. Nedostaje mi to kad dođe iz škole i kaže da ima svašta da mi priča. Bila je u tinejdžerskim godinama i bila je vesela i srećna – kaže Biljana, majka stradale djevojčice, i dodaje:
– Razmišljam kako ona gore sama bez nas, a sa druge strane vuku me djeca. Oni ne razumiju, za njih je to veliki šok, oni znaju samo da im je sestra otišla u školu – rekli su Adrianini otac i majka u dokumentarnoj emisiji “Bol” na RTS, piše Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu