Otišla sam u jednu beogradsku državnu bolnicu da uradim dabl test, koji se radi pred kraj prvog trimestra, ali mi je ljekar već na ultrazvuku rekao da nešto nije u redu sa plodom. Rezultati testa pokazali su granične vrijednosti i on mi je rekao da je najbolje da uklonim trudnoću dok još nije kasno. Bila sam očajna, ali nešto u meni nije dalo mira, osjećala sam da ne treba da ga poslušam. Zato sam otišla po drugo mišljenje i tada i prvi put čula da postoje takozvani prenatalni testovi, koji precizno pokažu da li je beba ugrožena ili ne, sve i da ima genetske predispozicije, što dabl test pokazuje – priča Marija za Blic.
Priznaje, da je tek nakon porođaja, kada se uvjerila da je njena djevojčica zaista potpuno zdrava, smogla hrabrosti da sve ovo i ispriča.
– Beskrajno sam im zahvalna, jer su praktično spasili moju bebu. Kada su mi u ljekari u renomiranoj klinici saopštili da plod ne valja i da je preporuka da prekinem trudnoću, iz laboratorije su me nazvali i rekli: „budite bezbrižni, vaša djevojčica je savršeno, uživajte u trudnoći“. Zašto su tolike razlike između dabl i ovih ekspertskih prenatalnih testova ne znam. Činjenica je da se ovi prvi ne plaćaju, a ovi drugi nisu nimalo jeftini, ali bih voljela da buduće mame nauče nešto iz mog iskustva, i da, ukoliko dabl test pokaže neke promjene, ipak zatraže i drugo mišljenje, naprednijih testova. Da ja to nisam učinila, sada ne bih imala kćerku – kaže Marija.
Kako kaže, njeno iskustvo treba da bude samo opomena budućim mamama da greške mogu da se dese i da pogrešni rezultati testova za anomalije nisu nemogući. Ne može ni da zamisli koliko je žena zbog nejasnih i nedefinisanih ili pogrešnih rezultata dabl testa prekinulo trudnoću vjerujući da nešto nije u redu.
Inače, dabl test je jedan od prvih prenatalnih statističkih testova koji ukazuje na hromozomske anomalije koje prouzrokuju oboljenje kao što je Daunov sindrom, međutim nije precizan. Radi se između 12. i 14. nedelje trudnoće i sa tek 80 odsto sigurnosti može utvrditi prisustvo genetskih oboljenja. On se radi u državnim bolnicama o trošku RFZO i služi kao indikacija da treba uraditi dalje pretrage – test krvi koji se radi u privatnim laboratorijama i košta nekoliko stotina evra, ili amniocentezu, koja je najprecizniji metod, ali je invazivan, jer se iglom uzima uzorak plodove vode kroz stomak, i nosi određeni, doduše mali rizik od pobačaja.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu