Tržište poluprovodnika je uživalo u velikom porastu narudžbina tokom pandemije, podižući prodaju i cijene akcija na nove maksimume i izazivajući globalnu borbu za pronalaženje dovoljno zaliha.
Postojala je nada u nekim krugovima da bi se bum mogao održati još nekoliko godina bez bolnog povlačenja, ali proizvođači čipova se sada suočavaju sa poznatim problemom: rastućim zalihama i smanjenom potražnjom, piše Blumberg.
To je dilema stara koliko i doba računarstva. Potrebne su godine da se izgradi fabrika čipova, a oni se ne pojavljuju uvijek na mreži kada su najpotrebniji. Posljednjih nekoliko godina problem je bio nedostatak snabdijevanja. Tek u ovom kvartalu, proizvođači automobila i neki drugi kupci su se žalili da još uvek ne mogu da dobiju dovoljno elektronskih komponenti.
Ali sreća se brzo okrenula najvećim proizvođačima čipova. Kompanije poput “Nvidia Corp”. prijavljuju više od 40 odsto godišnje padove u svojim osnovnim poslovima, dok “Micron Technology Inc.” upozorava da potražnja brzo nestaje u mnogim oblastima. Ove nedjelje, podaci kineske vlade pokazali su da je proizvodnja integrisanih kola pala za 17% u julu nakon snažnog rasta u 2021. godini, odražavajući šokove u lancu snabdijevanja, kao i smanjenje potražnje za čipovima niže klase sa najvećeg svjetskog tržišta poluprovodnika.
Izdajstvo poluprovodničkog ciklusa je otklonjeno kada je predsednik Džo Bajden potpisao Zakon o čipovima i nauci vredan 52 milijarde dolara za subvencionisanje domaće proizvodnje – istog dana kada je “Micron”, najveći američki proizvođač memorijskih čipova, rekao da potražnja investitora blijedi.
– To je nešto poput crnog humora.Političari će otkriti koliko brzo nestašice mogu da se reše kada se industrija okrene. – rekla je analitičarka Sanforda C. Bernsteina Stejsi Rasgon.
Proizvođači ličnih računara, neki od najvećih kupaca čipova, bili su predznak mračnijih vremena. Isporuke procesora za stone računare pale su na najniži nivo u skoro tri decenije u drugom kvartalu, prema podacima koje je dao “Mercuri Research.”. Ukupne isporuke procesora doživele su najveći pad u odnosu na prethodnu godinu od otprilike 1984.
To je bolan mamurluk nakon pandemijskih blokada, kada je trend rada od kuće podstakao potražnju za računarima i drugim uređajima. Proizvođači čipova su žurili da održe korak sa poplavom porudžbina, a zastoji u lancu snabdijevanja učinili su kupce još očajnijim. Proizvođači elektronskih uređaja bili su spremni da kupe čipove po bilo kojoj cijeni.
Sada potrošači smanjuju kupovinu velikih karata, a kupci čipova slijede njihov primer. To je stvorilo ono što industrija naziva „ispravkom inventara“. Poslednji takav pad bio je 2019. godine i obično ne traju dugo.
Ali očekuje se da će ovaj biti posebno izražen zbog slabljenja globalne ekonomije. Ako se korekcija zaliha dogodi u isto vrijeme kada ekonomija klizi u recesiju, industrija neće dobiti brzi oporavak koji je doživela nakon poslednjeg pada.
– Biće to loš pad – rekao je Gas Ričard, analitičar za “Northland Securities”.
Christopher Daneli, analitičar “Citigroup Inc.”, očekuje da će pad industrije biti najgori u najmanje jednoj deceniji, a možda i dve. Svaka kompanija i svaka kategorija čipova će verovatno patiti, rekao je on.
Jedan neobičan faktor ovog puta je širok pritisak vlada da subvencionišu nove fabrike i opremu, od SAD i Evrope do Kine i Japana. Kompanije poput “Intel Corp.” lobirale su za usvajanje zakona o čipovima, tvrdeći da SAD moraju da budu konkurentnije azijskim proizvođačima. Sada su spremni da počnu da dodaju nove kapacitete u vreme nestabilne potražnje.
Prema udruženju industrije opreme za čipove “SEMI”, 2022. godine su u toku 24 nova građevinska projekta velikih postrojenja, poznatih kao fabrike. To je znatno iznad proseka od 20 koje SEMI prati od 2014. Ukupna potrošnja na opremu će dostići 117,5 milijardi dolara u 2022, što je 15% više od prethodnog rekorda u industriji, koji je bio 2021. Sledeće godine će se ta potrošnja povećati na 120,8 milijardi dolara , predviđa SEMI.
– Nekada je to bilo takmičenje između kompanija – rekao je Ričard. „Sada je to takmičenje između zemalja zbog strateškog značaja. Postoji trka između Kine i SAD.”
Posao proizvodnje čipova postaje sve nesigurniji zbog ogromnih početnih troškova. Postrojenja sa cijenom do 20 milijardi dolara treba da rade bez prekida 24 sata dnevno da bi se isplatile za nekoliko godina pre nego što postanu zastarjele. Obim potreban za takvu vrstu ulaganja smanjio je broj kompanija sa najsavremenijom tehnologijom na manje od pet. I samo tri, “Samsung Electronics Co.”, “Taivan Semiconductor Manufacturing Co.” i “Intel”, čine većinu proizvodnje.
Te kompanije su izgradile svoju dominaciju tako što su bolje razumjele ekonomiju industrije od svojih rivala. Dodali su proizvodne linije u pravo vrijeme i učinili svoje lance snabdjevanja što efikasnijim.
Ali nastojanje da se poveća proizvodnja čipova u SAD i Evropi, pružajući alternativu azijskoj proizvodnji, moglo bi poremetiti taj nagon ka efikasnosti.
Industrija „efikasno gradi duple lance snabdijevanja u SAD i Evropi“, rekao je analitičar Fitch Ratings Džejson Pompeji. „Ova tranzicija će rezultirati kratkim periodima povećane volatilnosti prihoda i novčanog toka koji se ponavljaju, posebno u poređenju sa sve većom efikasnošću koju je industrija uživala tokom proteklih decenija.
U bliskoj budućnosti, rizik je „preulaganje u proizvodne kapacitete koje ide u ekonomski pad“, rekao je on.
Proizvođači čipova su i dalje optimistični u pogledu potražnje na duge staze. Rukovodioci i dalje očekuju da će industrija dostići 1 bilion dolara ukupnog prihoda do kraja decenije. To znači da bi njihova masivna izgradnja fabrike mogla biti vrijedna toga.
I na kraju, niko zaista ne zna šta će se dogoditi, rekao je Bernštajnov Rasgon. To je priča o industriji čipova.
– Svi su zaista loši u predviđanju potražnje.Oni su previše bikovski, a onda su previše medvjedasti. – rekao je on, pišr Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu