Lihteneger je, za austrijski javni servis ORF, rekao da se prodaja kokaina preselila na internet, to jest darknet, mesendžer servise i društvene mreže.
– Ono što se može pročitati, crno na bijelo pokazuje potencijal kriminalnih grupa, koje ne prezaju ni od čega – objasnio je on.
Ističe da se promijenilo i to da više kriminalne grupe iz Afrike ne drže prevlast nad trgovinom kokaina, već grupe sa Zapadnog Balkana.
– Prije svega, Srbi su tu prvi – tvrdi brigadir austrijske policije.
On je istakao da su te grupe veoma organizovane i postavljene kao jedno uspješno preduzeće.
ORF ukazuje da kolumbijanski farmeri proizvode više kokaina nego u doba Pablo Eskobara, i da preko evropskih luka bivaju zaplenjene nove rekordne količine. Čak i u Austriji se broj uživaoca kokaina u kratkom roku udvostručio.
ORF je, u razgovoru sa farmerima, saznao da imaju četiri puta godišnje rod, koji prerađuju u zeleno-sivu koka pastu i prodaju gerilcima FARC-a.
U gradskim laboratorima se ta pasta prerađuje u beli prah. Farmer za svoj proizvod dobije novac dovoljan da prehrani svoju porodicu, kako kaže, dovoljno da prežive.
Farmeri, prema ORF-u, dobijaju manje od prosječne godišnje plate od oko 2.000 evra.
Od prodaje “bijelog praha” profitiraju prije svega kriminalni karteli, koji ubiraju iznose u milijardama.
A ti karteli povezani su sa državom, kako je napisao Roberto Saviano u svojoj knjizi “Zero, zero, zero. Kako kokain vlada svetom”.
– U zemlji u kojoj je trgovina narkoticima najunosnija privredna grana, najmoćniji bos te grane vredi više od ministra – ističe Saviano.
Prema Europolu, u Kolumbiji se proizvodi godišnje 2.000 tona kokaina.
Prema izvještajima, više od 60 odsto kokaina dolazi iz Južne Amerike, a od toga 40 odsto iz Kolumbije, što pokazuje da je ta zemlja najveći proizvođač.
Većina kokaina brodovima dolazi u Evropu, i to preko velikih luka kakve su Antverpen ili Roterdam.
I pored pandemije je 2020. oko 215 tona kokaina zaplenjeno u tim lukama, a 2021.bilo je 240 tona.
– Policija kaže uvek da se radi samo o deset odsto kokaina namijenjenog za evropsko tržište koje se zapleni- ukazao je Saviano.
Belgijska carinica Florans Anželiki kaže da je kokain najveći problem u Antverpenu.
I holandski novinar Teun Voeten tvrdi da je Antverpen najomiljenija luka kriminalnih organizacija.
– Nemoguće je prekontrolisati milione kontejnera koji pristižu. Jedan kontejner sadrži voće, a jedan voće i kokain – preneo je on.
Zatim se iz luke kokain prebacuje preko kurira u zemlje destinacije, i to često skriveno u njihovim telima.
Lihteneger kaže da je kod jednog kurira, u telu, pronađeno više od dva kilograma narkotika.
Gram kokaina u Beču se može naći već od 50 evra.
Lihteneger navodi da se narko bande bave i drugim kriminalnim delima.
U Austriji je oko 660 pripadnika policije, što je oko dva odsto čuvara reda, specijalizovano za borbu protiv narko-kriminala.
Broj uživaoca kokaina u EU iznosi oko 3,5 miliona, to jest 1,2 odsto ukupnog stanovništva.
To čini kokain, posle kanabisa, drugom najčešće korišćenom drogom u EU.
U Austriji je broj uživaoca kokaina 2015. bio još na tri odsto, a 2021. već je šest procenata.
– Trend ka kokainu je veoma uočljiv i to na osnovu brojnih indikatora, od ispitivanja stanovništva, preko prijava, zaplena, ali i analiza otpadnih voda – navodi Martin Buš, autor izvještaja o narkoticima u Austriji i direktor Centra za borbu protiv zavisnosti.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu