Jelena poručuje da je krajnje vrijeme da žene shvate da ne treba jedna drugoj da budu kamen spoticanja, već najveća podrška, prenosi Blic.
– Strašno je koliko smo natjerane kao da se mrzimo i grebemo da bi se izborile za svoje mjesto, a sve mi imamo svoje parče neba i svoje mjesto pod Suncem. Zahvalna sam bogu na svemu što mi je dao, imam zdravu djecu, ja sam još uvijek zdrava, bog mi dao pamet da napišem do sad 11 knjiga, šta će meni više od toga? Koga bih ja trebalo da mrzim? Ne mislim da je kasirka manje bitna od mene, ekonomista, bankarka, medicinske sestre. Mislim da su one mnogo veće od mene, jer ja o njima pišem – kaže Jelena koja je po prvi put odlučila da napiše psihološki triler “Nisam kriva” koji između ostalog govori o zlostavljanu žena:
– Poruka ove knjige je da mi žene koje nosimo kao atlas na našim leđima – porodicu, djecu, kuću, karijeru, često se predstavljamo lažno i uglavnom se po nama osipa drvlje i kamenje. Htjela sam da poručim, da su zapravo žene stub ovog društva i da jedna drugoj treba da budemo podrška, a nikako kamen spoticanja ili nešto gore. Takođe imam prijateljice koje su nažalost prošle i doživjele vrlo teške oblike psihičkog zlostavljanja, tako da sam u njihovo ime i čast krenula da pišem ovom knjigu. Čak sam se dotakla rasne i seksualne podjeljenosti, koja za mene ne postoji. To je za mene stvar pojedinaca, a ne društva. Kad me je kćerka jednom pitala mama šta bi ti radila da se ja udam za afroamerikanca, ja sam rekla samo bože kako bi to bila lijepa djeca. Takođe sam imala poznanince koje su doživjele stravično, kao tragediju i završile na antidepresivima, kada su im djeca rekla da su homoseksualci. Ja to nikad ne bih tako doživjela. Da meni moje dijete to sutra saopšti, pitala bih samo jeste li srećni i bilo bi mi to sasvim u redu – rekla je Jelena.
Ona dodaje da se i sama kroz život susretala sa raznim predrasudama koje su je jako boljele.
– Posebno dok sam radila na televiziji, teško sam se nosila sa predsrasudama. Radila sam i sa vladikama i sa starletama i moja neka prilagodljivost da sa svakim mogu da razgovaram bila je moj dar, ali su to neki ljudi pogrešno razumijeli. Kad sam izdala svoju prvu knjigu, tad sam stvarno prošla kroz pakao. Nisam mogla da jurišam kao Don Kihot na vjetrenjače, i da objašnjavam da sam profesor književnosti. Kome, čemu i zašto da objašnjavam bilo šta? A bilo je momenata kada pročitate nešto o sebi što je potpuna glupost i to vas do srži zaboli. Pokušavala sam da to ne uzimam k srcu, ali sam preterano empatična i emotivna, bezbroj noći sam proplakala i uvijek sam se trudila da zaštitim djecu da oni to ne vide – kaže Jelena.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu