Nataša Narančić, jedna od zaposlenih u ovoj firmi, koleginica ubijenog Kanjevca, ranjenog Filipovića, povrijeđenog Igora Radenkovića (koji je, kako se mislilo, skočio sa drugog sprata da bi se spasio) i ubice Stojilkovića, kaže da ne može da ostane ravnodušna na špekulacije o zločinu, piše blic.rs.
Borim se sa sobom da ne pišem ništa, ali ne mogu da ostanem ravnodušna na neistine i špekulacije koje čitam po novinama, vezano za tragediju koja se u ponedeljak desila u našoj firmi. Policija nam je zabranila da pričamo sa medijima, da ne ometamo istragu. Ali, otišlo je predaleko i u štampi i u komentarima. Pa evo, ja lično, dok naša firma zvanično ne izda sopšenje, želim da pojasnim neke stvari. A obzirom na krajni ishod, dalje istrage teško da će biti – započela je Nataša.
Kako je navela, firma Privredni savjetnik – informacione tehnologije (PS.IT) je mala softverska firma koja je do skoro zapošljavala radnike samo po preporuci.
– Tako je došao i naš, sada pokojni Kanjevac, a na njegovu preporuku kasnije, ironijom sudbine i napadač, takođe pokojni Nebojša. Firma je topla, prijateljska sa jako dobrim međuljudskim odnosima. Uvijek svi zajedno idemo na raznorazne proslave, svadbe, kuglanje, „team building-e“… Ustvari, išli smo svi, osim Nebojše – kaže Nataša.
Ona dodaje da su sa kolegom, koji je prošli ponedeljak pretvorio u najgori u njihovim životima, svi pokušavali da se druže, ali bezuspješno.
– Pokušavali smo da mu se približimo, da ga razgalimo, da mu pomognemo da postane dio ekipe, ali se on nije dao. Ostajao je tvrd, često i grub na naše pokušaje. Nakon nekog vremena smo odustali i ispoštovali njegovu želju za privatnošću. Dolazio je u nekoliko navrata u sukobe sa kolegama, ali samo verbalne. Imao je običaj i da ode u drugu kancelariju, da se zaključa i da radi. Shvatili smo to kao potrebu za mirom, jer je inače firma prometna jer često kolege ulaze i izlaze iz kancelarije, jer svi međusobno sarađuju: i konsultanti, i podrška i programeri, a provuče se i po neki poziv od korisnika. Mislili smo samo da ga sve to ometa u radu. Opet sa nekima je nalazio zajednički jezik i umeo je i da se i našali. U krajnjem slučaju, ne želi svako da mu firma bude „druga kuća“ i nismo htjeli da ga forsiramo. Uglavnom je radio na projektima koji nisu previše zahtjevali timski rad i gdje je imao punu slobodu u radu. Sve do posljednjeg projekta – objašnjava njegova koleginica.
S druge strane, kako kaže, Kanjevac je svima bio mio i drag.
– Nasmejan, šaljiv, ali i ozbiljan i predan radnik kada se to od njega zahtevalo. Radio je kod nas nekoliko godina, ali želja za novim znanjem i novim tehnologijama ga je odvela u drugu firmu. Tamo je radio par godina, sticao nova znanja, dosta je putovao i pokazao se kao odličan radnik. Međutim, oženio se, dobio sina i želio je što više vremena da posveti svojoj novoj porodici, i sinčiću koji je skoro napunio godinu dana. Želio je da obnovi saradnju sa nama, volio je ljude u našoj firmi, bio je pun ideja i želje da nastavimo na projektu koji je on sam započeo dok je radio kod nas. Svi su se složili i projekat je nastavljen. Kanjevac je postao vođa projekta – objašnjava i dodaje:
– Radilo se sve zajedno, timski, ali uz poštovanje određenih procedura i pravila. Nebojša to nikako nije mogao da prihvati, pa je i dalje radio sam za sebe i na neki način sabotirao ostale, nepoštovanjem procedura. U više navrata je razgovarano sa njim, traženo je od njega da pokuša da se prilagodi, ali nakon bezuspješnih pokušaja, u četvrtak, 8. marta mu je rečeno da će biti skinut sa projekta. Direktor i dalje nije htio da mu da otkaz, već je htio da se potrudi opet da mu nađe neki projekat koji neće zahtjevati previše timski rad, ali je on odbio i rekao da raskida saradnju. Pokupio je svoje stvari i otišao iz firme.
Nije ga bilo do kobnog ponedeljka
Kako objašnjava Nataša, Nebojša se u firmi nije pojavljivao do dana kada je počinio masakr u Beogradu.
Profesori sa ETF: „Bio je ćutljiv i asocijalan“
Bio je upadljivo zatvoren na fakultetu, ali profesori su ga zapamtili. Bio je, bez sumnje, ćutljiv i asocijalan.
Ovako na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu pričaju profesori i kolege o Nebojši Stojilkoviću, programeru koji je u ponedeljak počinio masakr u firmi “Privredni savetnik za informacione tehnologije” kada je ubio svog šefa Branka Kanjevca, teško ranio kolegu Marka Filipovića, a onda u svom stanu sebi pucao u glavu i zapalio ga, nakon čega je preminuo.
Nebojša Stojilković diplomirao je računarstvo na Eletrotehničkom fakultetu u Beogradu. “Blic” je razgovarao sa Nebojšinim profesorima i kolegama i premda niko od njih nije želio da govori pod svojim imenom i prezimenom, a o užasnim okolnostima masakra u Ruzveltovoj ulici nisu htjeli da diskutuju, ipak su otkrili skicu psihološkog profila ubice, pišr Blic.rs.
– Kroz fakultet po generaciji prođe i po 300 studenata na ovom smjeru, na Katedri za računarsku tehniku i informatiku. Iako je bio upadljivo zatvoren profesori su ga zapamtili – kažu profesori sa ETF.
Oni koji su mu predavali kažu da je bez sumnje bio ćutljiv i asocijalan.
– Ali nikada nije iskazao neko nasilno ponašanje. Ljudi sa problemima poput njegovih bez sumnje žive među nama, samo je pitanje kako će se problem manifestovati – kažu oni.
U Vranju, odakle je Nebojša rodom, o njemu, takođe imaju samo riječi hvale. Komšije kažu da programer nikada nije pao ispit, da je bio genije, ali da je bio miran i nije se družio gotovo ni sa kim sem sa svojom sestrom.
Da je Nebojša bio povučen potvrdio je i njegov bivši cimer.
– Bio je povučen, ali nikada konfliktan, niti je ikada imao oružje. Bio je posvećen studijama i nije bio za neko veliko druženje. Dešavalo se da imamo razmirice, ali nije pokazivao sklonost ka nasilju. Koliko znam, nikada se nije ni potukao – kaže Zlatko J.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu