Gitarista kultnog nosvosadskog benda pred banjalučki koncert pričao je za Srpskainfo o počecima benda, kako oni vide svoju muziku, o novom albumu i obećao dobru zabavu na novom banjalučkom nastupu u klubu KSB.
Da li ste u doba snimanja prvog albuma “Pero Defformero” ikada pomislili da je to dobrim dijelom početak jednog prilično orginalnog žanra u regionalnoj rok muzici?
Iskreno, nije to baš potpuno novi i orginalan žanr. Nismo mi izmislili vruću vodu… Voljeli bi da jesmo, ali nismo. “Defformero” je neki crossover muzike koju volimo i muzike koju ne volimo. Inicijalna kapisla je bio Hali Gali Halid, a mi smo se potrudili da to dignemo na neki novi “level”.
Šta je na početku sve utkano u autentični zvuk Pere Defformera?
Uuuu… Bilo je tu svega. Pokušaćemo da se sjetimo nekih: “Helmet”, “King Diamond”, “Dream Theater”, “Pantera”, Ozi Ozborn, “Lynch Mob…
Od usamljenih pionira metal-pank-folka danas imate kultni status kod bendova poput „Brkova“ ili „Sila Nečista“. Kako gledate na današnje sljedbenike, da li su prepoznali pravu emociju i stil vaše muzike?
Svako ima svoj način izražavanja, i to je super. To nas čini različitim. I mi smo krenuli od Hali Galija, pa ne ličimo na njega. Važno je da svako nađe sebi neki izvor inspiracije, poslije je već sve stvar individualnosti i kreativnosti.
Tvrdoglavo ste tokom karijere insistirali da ste hevi metal bend sa folk vokalom odbijajući da pravite komercijalnije kompromise. djeluje da je publika znala prepoznati stav i nagradi ga vjernošću?
To je, po nama, normalno. Zamislite šta bi se desilo sa “AC/DC” ili “Motorheadom” da su mijenjali stilove i podilazili publici? Mi sviramo hevi metal i to ne može niko da ospori. Vokal je takav… etno, folk… kako god, ali mi i dalje sviramo metal. Voljeli bi da nam neki “tru” metalac kaže kojem stilu/pravcu pripada vokal “King Diamonda”!? To smo što jesmo i tako nam se sviđa. To je zapravo najveći benefit ovog benda: možemo da radimo šta nam padne na pamet i mi ćemo i dalje biti “Pero Defformero”.
Koliko ste zadovoljni “Defformero” pričom? Od prvog dana do danas proteklo je 25 godina, uz mnogo uspona i padova. Šta bi ste mijenjali ili odradili na drugi način, gledajući iz ove pozicije!
Moraćemo da vas ispravimo padova nije bilo! Bilo je pauza u radu ali padova (bogu hvala!) nije. To što bi eventualno promijenili je ime i stilski pravac… možda i članove benda, ali je za to, bojimo se, kasno. 😉
Od posljednjeg albuma proteklo je mnogo vremena, singlovi su popunjavali prazninu… Da li možemo očekivati uskoro neko novo albumsko izdanje?
Snimanje albuma pod nazivom “Muzika za ljude bez prijatelja” je u toku. Plan nam je da CD izdanje ugleda svjetlost dana na jesen, a do tada ćemo izbaciti još dva, možda tri nova singla na YouTube.
Generalno, koliko iz vašeg ugla fizički nosači zvuka uopšte imaju smisla u eri društvenih mreža, kada broj pregleda i lajkova postaje mjerna jedinica uspjeha?
Mi smo old school ekipa po tom pitanju. Stvarno ne možemo da zamislimo da nam neki od omiljenih bendova prodaje USB stikove ili linkove sa svojim novim albumom. Štaviše, raduje nas povratak vinila na tržište.
Koncert za svačije uši
U Banjaluci ste imali nekoliko antologijskih koncerata uz jedan, rekao bih, vrlo specifičan odnos s publikom. Kakva su očekivanja od novog koncerta u klubu KSB?
S obzirom da nas nije bilo prilično dugo, spremni smo na sve, taman i da se ne pojavimo – ukoliko će to obradovati publiku! Banjalučani će biti u prilici da im prezentujemo dva aktuelna singla – “Hipster” i “Trebalo bi”, zatim neke potpuno nove pjesme, gomilu standardnog repertoara i vjerovatno par pjesama koje nismo dugo, dugo svirali. Dakle, koncert za svačije uvo.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu