Inače, ako nepripremljeni skoče u vodu čija je temperatura daleko niža od temperature vazduha, rizikuju da ugroze svoje zdravlje, a u najgorem scenariju ishod onoga što je trebalo da bude relaksacija i uživanje, može da preraste u tragediju.
Na ovo upozoravaju ljekari koji objašnjavaju da čovjek sa plus 40 i nešto stepeni, bez pripreme nikako ne bi trebalo da skače u vodu koja zna da bude i po 15 stepeni hladnija.
Objašnjavaju da treba i ishranu prilagoditi vrućinama koje su na snazi unazad mjesec dana, te izbjegavati konzumaciju alkohola i cigareta, čije uživanje sužava krvne sudove i prijetnja je nastanku moždanog ili srčanog udara.
U riziku su posebno gojazni ljudi i kardiovaskularni bolesnici, ali nisu bezbjedni ni oni koji su zdravi, jer pomenuta razlika u temperaturi šok je za svaki organizam.
Na oprez pozivaju nedavni slučajevi utapanja na jezerima u BiH, što je upozorenje da, ma koliko da čeznu da odmah po dolasku na plažu zarone u svježu vodu, kupači bez pripreme to nikako ne rade.
Srđan Radojković, specijalista porodične medicine, kaže da su u najvećem riziku ljudi koji konzumiraju alkohol, gojazni, te neregistrovani kardiovaskularni bolesnici.
– Međutim, u riziku su i zdrave osobe koje na velikim vrućinama nepripremljene ulaze u hladnu vodu, čija je temperatura i po 15 stepeni niža od temperature vazduha. Treba smanjiti i konzumaciju cigareta, jer kumarin u nikotinu takođe dovodi do grčenja mišića i sužavanja krvnih sudova. To može biti fatalno, posebno kod ljudi koj su predisponirani za moždani i srčani udar. Mada, u riziku su i zdravi, jer organizam doživljava šok prilikom skoka u vodu koja je daleko hladnija od temperature vazduha. Svi treba da se pridržavaju pravila kojima se smanjuje rizik od srčanog zastoja i utapanja – objašnjava dr Radojković za Srpskainfo.
Prema njegovim riječima, oni koji od vrućina bježe na rijeke ili jezera, treba da uzimaju dovoljno tečnosti, prvenstveno vode.
– Preporuka je da se konzumira lagana hrana bogata proteinima. Od mesa jesti pileće bijelo, te razne salate. Naime, ishrana treba da bude bez masti, te smanjiti unos prostih šećera, odnosno gaziranih pićaa i čokolade – naglašava Radojković.
Kad je riječ o ulasku u vodu, on treba da bude postepen, a nikako u skoku.
– Treba rashladiti magistralne krvne sudove, što znači najprije pokvasiti stomak, prepone, grudni koš, vrat, pa tek onda zaplivati. Jer, bez obzira na vještine i fizičku spremnost kupača, niko ne može garantovati da će osoba koja je znojna naglo ušla u vodu, biti sigurna i iz nje bezbjedno izaći – upozorava Radojković.
Što se tiče simptoma koje osjeća čovjek kad mu pozli, najčešće je riječ o bolu u grudnom košu i grčenju mišića.
– Onda se ljudi uspaniče, tonu i dođe do gušenja. Desi se i srčani zastoj, što, ako izostane blagovremena reakcija spasavanja, takođe rezultira gušenjem – ističe Radojković i naglašava da nam treba manje priučenih, a više istinski obučenih spasilaca na kupalištima.
– Stručan spasilac ne samo da će izvući čoveka iz vode, nego će ga znati i reanimirati. Zato spasioci treba da prođu kroz urgentnu medicinu – poručuje Radojković.
Kako pokazuju prognoze, u Srpskoj će i narednih dana biti pretežno sunčano i toplo, sa temperaturom i do 38 stepeni.
S obzirom na period visokih temperatura, iz Instituta za javno zdravstvo RS apeluju na građane da se pridržavaju mera lične zaštite za vrijeme trajanja toplog talasa.
– Rashladite telo i pijte dovoljno tečnosti, a organizmu najviše prija i pomaže voda za piće. Preporuka je da se smanji unos kofeinskih napitaka i alkoholnih pića jer djeluju kao diuretici, odnosno uslovljavaju dodatni gubitak vode – saopštili su iz ovog instituta.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu