Neke od situacija koje se tiču odgovornosti i obaveza, a koje kao vlasnike pasa mogu da nas zadese, predvidio je i zakon, ali ljudi su često u dilemi šta raditi dok do njegove primene ne dođe i kako zaštiti sebe i svog ljubimca od neodgovornosti drugih vlasnika i njihovih miljenika.
Zbog toga je jedan vlasnik psa iz Beograda, opisujući neprijatnu situaciju sa drugim psom i njegovim vlasnikom, odlučio da savjet potraži na Reditu i ubrzo se razvila interesantna diskusija koja je otkrila probleme sa kojima se svakodnevno suočavamo, koji se ponekad, nažalost, završe i odlaskom kod veterinara i u policijsku stanicu.
– Imam ženku bostonca od jedno 5 godina koju stalno šetam na povocu. Danas sam imao vrlo neprijatno iskustvo tokom šetnje kada je na nju nasrnula ženka vrste Vajmarski ptičar koja nije bila na povocu u otvorenom tržnom centru sa jedno desetak metara razdaljine. Da pojasnim, nisu ni stigle da se onjuškaju niti je bilo šta predvodilo tom nasrtaju – započeo je korisnik, piše Blic.
Navodi da je riječ o psu od 30 i više kilograma, naspram njegovog psa koji nema ni 10 kilograma.
– U toj situaciji sam ja instinktivno viknuo i trznuo nogom ka drugom psu. Dakle nisam dotakao psa, samo sam htio da spriječim da se nešto lošije desi. E tu možete da zamislite da je nastao haos. Starija gospođa čiji je to pas je, možda i očekivano, krenula da priča da joj ne udaram psa (što nisam ni uradio) dok sam ja bio uporan da njen pas nije bio na povocu. Mogu slobodno da kažem da se nismo razišli prijateljski jer je ona tvrdila da je moj pas agresivan (iako je bio na povocu) dok sam ja insistirao da njen pas mora biti na povocu. Ima li neko neki savjet za ubuduće? Viđao sam gospođu i psa i ranije u kraju ali mislim nikada sa svojim psom pa mi se ovo prvi put dešava. Isto mi se po prvi put dešava da pas koji slobodno šeta nasrće na mog psa. Stvarno ne želim da ulazim u rasprave a još manje da moram da prijavljujem da neko šeta velikog psa bez povoca – napisao je autor posta.
Odmah su krenula da stižu iskustva drugih vlasnika u kojima su opisivali slične situacije u kojima su morali da reaguju, zabrinuti za bezbjednost svog psa, a nerijetko i svoju.
– I da si prijavio ne bi niko izašao na teren vjerovatno. Kod mene u parku gdje se igraju mala djeca šetaju se pit bulovi, rotovi, stafordi, bernski planinski od po 50 kila bez povodca. Prije par mjeseci staford teško povrijedio ženu, da ne pričam šta se sve dešava. Ja sam imao istu situaciju kao ti jedino što je na mog džek rasela od 7 kg, koga redovno šetam na povodcu i da napomenem skupljam za njim kesicama izmet, nasrnuo bernski planinski od jedno 40 i kusur kila koji nije bio na povodcu, ja sam bacio neku granu u njegovom pravcu da ga zaplašim, znači nisam ga pogodio niti sam imao nameru, da bi to rezultiralo time da čiča čiji je pas nasrne na mene debelim lancem kojim bi trebao da veže psa, opisao je jedan korisnik i posavetovao autora da nabavi biber sprej i odbrani se od psa, a ako situacija zahtijeva – i od njegovog vlasnika, dodajući opravdanje – “imaš pravo da se braniš”.
U diskusiju se uključila i korisnica koja se slično provela sa pitbulom i njegovom neodgovornom vlasnicom.
– Skoro sam šetala psa (vezanog jer slabije sluša kad je napolju) po parku i odjednom na njega nasrće pitbul djevojke koja je poznata po tome što svog psa ne umije a ni neće da obuzda. Na sreću nije stigao da ga ujede i uspela sam da ga šutnem u glavu (više sam ga gurnula nego što sam ga stvarno šutnula) nakon čega se sklonio, ali ova riba je klasika krenula da histeriše kako sam smjela da joj šutnem psa!!!! on samo hoće da se igra!!!! Nema raspravljanja s tim ljudima, najbolje da odeš negdje u prirodu gdje nema ljudi i drugih pasa i tamo da se šetaš. Skoro svi vlasnici pasa koje znam izbjegavaju parkove – napisala je ona.
Velika nepravda koju je podijelilo nekoliko korisnika odnosila se na situaciju u kojoj se vlasnici “opasnijih” pasa svim snagama trude da obuzdaju svoje ljubimce na povocu, ali ohrabreni upravo tim parčetom užeta, drugi, po pravilu neodgovorniji vlasnici, svoje pse šalju ravno u problem.
– Godinama su mi psi vezani i stalno doživljavam neprijatne situacije, počevši od komšija koji isto čuvaju a ne pokupe za njima, pa onda moj pas ugazi u to (dešavalo se i meni da ugazim) pa sve do vlasnika koji su u fazonu “neće, neće”, briga me da li je mali ili veliki, miran ili agresivan, pas mora biti vezan osim u prostoru koji je predviđen za to. Moj savet ti je da se uopšte ne nerviraš, skreni im pažnju ali nemoj da te stresira – navodi ova korisnica.
Potom je podijelila problem sa komšijom čiji pas joj svakodnevno stvara glavobolje.
– Najgore od svega je što zbog takvih ljudi, ispaštamo mi koji se trudimo da pas ne bude smetnja drugima pa nas kolektivno ljudi ne podnose jer imaju negativna iskustva. Nikad nisu napali nijednog psa, dok nismo upoznali novog komšiju i njegovog psa. Moja veća, starija ženka tog psa organski ne podnosi, a taj pas apsolutno nikad nije na povodcu. Problem je što se ja svom snagom trudim da držim pse, da se ne otrgnu i ne daj Bože napadnu tu ženku ali džabe kad je ona puštena i pravo trči na njih. Onda je ova velika malo pridavi, obori je ali je nikad ni ne ogrebe. Ja se istraumiram, taj pas se prepadne, moji psi se uznemire, a on lagano, baš ga briga. I sutra opet isto, bukvalno svakog dana nam upropasti šetnju i uznemirena se vratim kući. Nikad me nije poslušao da veže psa, makar dok prođemo, nikad nije pritrčao da ih razdvoji, a ja svakog dana strahujem da će sljedeći susret da se završi sa nekom ozbiljnom povredom – dodaje.
Bilo je i uznemirujućih i nedopustivih prijedloga poput sugerisanja nekih da bi tuđeg psa trebalo “komotno odvaliti nogom”, a vlasnici udariti “šamarčinu da joj zvoni u ušima par dana”. Srećom, većinom je bilo korisnih savjeta u kojima su ljudi autoru posta predlagali da ubuduće pokuša da predvidi slične situacije i reaguje na vrijeme što bi značilo da podigne svog psa, pokuša da ostane smiren, zaplaši napadača, zamoli njegovog vlasnika da ga obuzda i pokuša da izbjegne nepotrebnu raspravu s njim.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu