Najčešći oblici vitamina K su vitamin K1 i vitamin K2. Oba su neophodna, ali nauka tek treba u potpunosti da utvrdi njihove razlike.
Vitamin K ima ključnu ulogu u nastanku krvnih ugrušaka. Autori istraživanja iz 2019. godine otkrili su da su tijelu potrebni različiti proteini za koagulaciju, a vitamin K je neophodan za funkcionisanje mnogih od ovih proteina, koji se nazivaju proteini zavisni od vitamina K (VKDP).
Istraživanje je pokazalo i da je unos dovoljno vitamina K kroz ishranu povezan sa značajno manjim rizikom od koronarne bolesti srca.
Kako vitamin K može unaprijediti zdravlje srca?
Vitamin K je veoma važan za održavanje zdravlja srca. Utvrđeno je da nedostatak ovog vitamina ubrzava taloženje kalcijuma u krvnim sudovima i povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Vitamin K ima antiinflamatorno dejstvo, što spriječava napredovanje ateroskleroze i kasniju kalcifikaciju krvnih sudova.
Koja je njegova uloga u zdravlju kostiju?
Nedostatak vitamina K dovodi do veoma visokog rizika od preloma kostiju, posebno u kostima kuka. On takođe aktivira i nekoliko proteina koji pomažu u ponovnoj mineralizaciji zuba i to spriječava stvaranje karijesa.
U idealnoj varijanti, odraslima je potrebno oko 100-300 mikrograma vitamina K2 dnevno. Njega ima u zelenom lisnatom povrću, posebno spanaću, brokoliju i zelenoj salati. Šargarepa takođe sadrži veoma veliku količinu vitamina K. Ovo povrće treba konzumirati svakodnevno, kako bi se povećao nivo vitamina i vlakana u ishrani.
Savetuje se da, kako biste unosili dovoljno vitamina K u organizam, u ishranu uključite dosta zelenog povrća, voća, životinjskih proizvoda i probiotičke hrane. Kelj, spanać, zelje repe, prokulice i zelje maslačka su neke od najboljih zelenih biljaka koje sadrže vitamin K1. Fermentisana hrana poput kiselog kupusa takođe nudi vitamin K2. Životinjski proizvodi, kao što su mliječni proizvodi sa visokim sadržajem masti i žumanca, takođe obezbeđuju vitamin K2, prenosi b92.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu