Ova organizacija okuplja invalide koji su u ratu ostali bez nogu, ruku, očiju, a mnogi u RS smatraju da su oni povlaštena kategorija.
Takvom stavu doprinose i neki zvaničnici, koji sigurno danas ne bi bili ono što jesu da nije bilo nas. Eto, nedavno nas je posjetio ministar za rad i boračko invalidsku zaštitu RS, Duško Milunović, i rekao da ratni vojni invalidi “žive dobro”. Ma da, mi živimo super! Šta smo mi, valjda neki ratni profiteri, zato što smo ostali bez dijelova tijela i što za to dobijamo naknadu – kaže Volaš za Srpskainfo.
Jedna od zabluda, koja stvara ovakvu sliku, jeste i stav da je invalidnina primanje, poput plate ili penzije, a to, tvrdi Volaš, naprosto nije tačno.
– Invalidnina je naknada, namijenjena za to da bi osobe sa invaliditetom mogle, bar približno, da žive kao ljudi bez invaliditeta. Neko od tih para mora da plati tuđu njegu i pomoć, neko personalnu asistenciju ili otropedsko pomagalo. Primanje je nešto drugo – kaže Volaš.
Najveći problem za RVI je, tvrdi on, nesigurnost, a bez sigurnosti nema ni samostalnosti, ni dostojanstva, ni napretka.
– Treba stati u kraj smanjivanju obima prava RVI. Kad ćemo već jednom završiti s tim revizijama? Zar je neophodno da, recimo, amputirci uvijek iznova dokazuju da im se stanje nije promijenilo? Valjda bi nekom od njih mogla izrasti amputirana noga, šta li – pita Volaš.
Dodaje da, u cilju sigurnosti i uključivanja RVI u društvo treba što prije uspostaviti boračke zadruge, da se RVI sa preostalom sposobnošću zaposle, da dobiju priliku da volontiraju, da budu preduzetnici i lideri u svojim zajednicama, dakle slobodni ljudi svjesni svojih sposobnosti.
– Zvaničnici se stalno vade na to da nema para. Pa, za mnoga rješenja pare nisu potrebne, zakon se, recimo, može promijeniti za nula maraka, a zakonom se može urediti da jednom stečena prava ratnim invalidima više niko ne dovodi u pitanje, bez obzira na to ko je na vlasti – zaključuje Volaš.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu