Poslije toliko benignih i monstruoznih optužbi, afera pravih i izmišljenih, zbog kojih se niko od nadležnih nije ni počešao, narodu preostaje samo da se isključi, ili da kupi kokice i gleda novi rijaliti. A on ovaj put ima naslov „kako je Šarović dobio 3,5 miliona KM od narkotika za potrebe SDS“.
Poslije tako teških optužbi od strane Milorada Dodika, da je sreće, ova priča bi imala samo dva moguća kraja – Šarović u zatvor, ili Dodiku paprena novčana kazna za klevetu, povredu ugleda, časti i ko zna šta još. Ali, iskustvo nam daje puno pravo da vjerujemo da će i ovaj slučaj ostati samo na nivou konferencija za novinare. Na sreću i jednog i drugog.
Tamo gdje bi trebalo da nastupi tužilac, nastupa razjarena masa, navijajući za svog pulena, a lideri partija, poslanici, pa i novinari, igraju se tužilaca i sudija. Kada neće oni pravi.
Da li je to zapravo cilj nekakvih ljudi iz sjenke, koji upravljaju našim životima? Da se svi valjamo u blatu laži, dehumanizacije i kriminalizacije, da više ne znamo ko je lopov, kriminalac, mafijaš, a ko nevin? Da steknemo utisak da su svi isti i da nema svrhe mijenjati bilo šta?
Čak i tamo gdje nekog političara osumnjiče ili optuže, kao po pravilu, mrcvarenje traje predugo, da se sve zaboravi, dokazi zalutaju, slučaj izgubi na značaju. A onda obavezno završi na slobodi. Možda je stvarno nevin, a možda im je korisniji na slobodi, onako ucijenjen, nego da samo leži u ćuzi? Svaki ovaj scenario ide na ruku onima na vlasti. Jer, ko je bliže vatri, brže se i ogrije.
Dodikov srednji prst samo je oličenje ovakvog sistema u kome je lider SNSD predstavnik svih koji imaju moć. Novinari su se, kao i obično, našli na prvoj liniji, ali sve su prilike da je Dodikov srednji prst prevashodno bio namijenjen nekom drugom – onima koji su ga saslušavali, ali i onima koji će na izbore.
Sve s porukom: „Ne može mi niko ništa, dobar sam kod sudije, mogu samo da sumnjaju, oni što me ne vole“.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu