Tata Branislav prvi je rođendan svog Aleksandra Velikog, kako ga zove, proslavio u krugu porodice i uz tugu jer se istog navršilo i godinu dana od Brankičine smrti. Tada je ostao bez supruge, a tek rođeni sin bez mame.
Aleksandar je rođen 27. jula 2020, zahvaljujući nadljudskim naporima ljekara Kliničkog centra u Nišu, koji su nekoliko puta reanimirali Brankicu Gigovski Ivanović (34), oboljelu od kovida 19.
Ona je bila tek u 26. nedjelji trudnoće, spasa joj na žalost nije bilo, pa su je porodili ne bi li bar dijete spasli. Bukvalno su je vraćali iz mrtvih da bi bebu živu izvukli. I uspjeli su!
Rođen sa svega 920 grama, Aleksandar je prvih 25 dana života proveo na respiratoru. I pobijedio je! Uprkos svemu! Sada je presladak dječak, koji unosi radost u ovu porodicu.
– Raste, dobar je, dobar. Jeste manji od ostale djece njegovog uzrasta, ali to je i normalno, daleko manji od svih je i rođen. Još nije prohodao. Miran je dečko. Dajem mu i dalje kašice, pije mlijeko, kao i svaka beba. Nedavno mu je baš izbio i prvi zubić – priča za Kurir Branislav, koji je iz okoline Vranja.
Porodiljsko odsustvo mu je nedavno isteklo, ali je sada na odmoru, na kom će biti do septembra.
– Ovih dana bavimo se vakcinama, ima te redovne da primi. Na jednu je imao i reakciju, malo temperature, pa moram malo više da obratim pažnje i da budem tu, da sve uklopim. S vakcinama bi trebalo da završimo do septembra, pa ću onda krenuti na posao. U Niš na kontrole odavno ne idemo, fala bogu, sve je u redu – kaže Branislav.
Mališana podiže uz staru pomoć.
– Ista ekipa je tu – moja majka i sestra pomažu mi u svemu. Dolazi mu i baka iz Kumanova, da ga vidi, da bude s njim – veli ponosni tata.
Za rođendan je dobio tortu s motivima iz poznatog crtanog filma, ali je na ovoj pisalo „Aleksandar boss“, da se zna ko je šef u ovoj kući.
– Rođendan smo proslavili samo u krugu porodice, daleko od nekog velikog slavlja. Naš dječak je porastao, napunio godinu i svi smo srećni. Ali tuga za Brankicom je i dalje neizmjerna. Na isti dan je i njoj bila godina. Svakog dana nedostaje. Ali moram dalje zbog mog malenog dječaka – govori Branislav, koji je Aleksandra i krstio, i to još 9. maja.
Branislav kaže i da često ide na Brankicin grob u njeno rodno Kumanovo, u Sjevernoj Makedoniji.
– Nedavno smo joj dali i godišnjicu, a kad god mogu, odem na grob. Odem sam, da joj sveću zapalim, pa se brzo i vratim. Aleksandra još nisam vodio, gužve su na granici, ne želim da ga na neki način mučim tim vožnjama. A on još ništa i ne zna – kaže Branislav.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu