Društvo

"Najmanjeg sina sam kupala slanom vodom" Angelina je sa četvoro djeca iz Gaze STIGLA KUĆI U BEOGRAD, muž nije uspio da pređe granicu i sada čekaju bilo kakvu informaciju

I kada smo stigli u Beograd imala sam osjećaj da čujem avione koji bombarduju. Riječi su ovo Angeline El Kourm Arafat, koja je sa četvoro djece evakuisana iz Gaze. U Beograd, gdje joj žive roditelji, stigla je 21. novembra.

izraelski napadi na gazu
FOTO: MOSTAFA ALKHAROUF/ANADOLIJA

Ova petočlana palestinska porodica, koja ima i srpsko državljanstvo, stigla je preko Egipta u Srbiju. Evakuisani su uz pomoć ambasada Srbije u Izraelu i Egiptu.

Angelinin suprug nije evakuisan

-Osjetila sam olakšanje i najbitnije mi je bilo to što su mi djeca na sigurnom i da nema više bombardovanja – ispričala je Angelina. Nada se da će Srbija moći da pomogne da i njen suprug dođe. On nije sa njima uspio da pređe granični prelaz Rafa ka Egiptu jer “nije bio na spisku koji su izraelske vlasti dostavile egipatskim”. Njen suprug je Palestinac koji nema državljanstvo Srbije.

FOTO: ABIR SULTAN/EPA
FOTO: ABIR SULTAN/EPA

-Svi smo plakali što suprug nije mogao da dođe. Kao porodica se nikad nismo odvajali. Djeca nikad nisu bila odvojena od oca. On se vratio, razmišljala sam da li će ostati živ – ispričala je Angelina. Tridesetšestogodišnja Angelina kaže da je posljednjih nedjelja bilo jako teško.

-Bila sam jako uplašena kao majka pošto sam imala djecu oko sebe. Čujete zvuke aviona, a ne znate gdje će rakete da padnu, bilo je strašno – priča i dodaje da nije bilo ni struje ni vode.

Pročitajte još

-Najmanjeg sina sam slanom vodom kupala – priča Angelina okružena djecom u roditeljskoj kući. Angelinin otac Imad El Kourm je Palestinac koji je u Beograd došao 1984. na studije. Tu je upoznao svoju suprugu Aleksandru, sa kojom je krajem 80-ih otišao u Gazu. Imad i Aleksandra sa dva sina od 2014. žive u Beogradu. Angelina, koja se prethodno udala, ostala je da živi sa porodicom u Gazi. U Beogradu je ranije boravila na kratko.

“Sada u Gazi nema života”

Angelinin osamnaestogodišnji sin Amjad kaže da se kada je stigao u Beograd osjećao sigurno, “ali ne kao kod svoje kuće.” -Najviše bih volio da prestane rat, da nema bombardovanja i da se Gaza vrati u normalan život – poručuje i dodaje kako sada tamo nema života. Priča da je u Gazi od početka rata bilo jako teško naći hranu, a i kada bi se našla bila je jako skupa. Bilo je, kako kaže, teško i bez vode.

Svjetski program za hranu UN (WFP) saopštio je 17. novembra da je skoro svim od dva miliona stanovnika Pojasa Gaze očajnički potrebna pomoć u hrani, upozoravajući da se civili suočavaju s mogućnošću gladovanja, piše Radio Slobodna Evropa.

Bonus video:

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu