Iako su ose prilično nepopularne, njihov ubod je relativno bezbolan i bezopasan osim, naravno, ako ubodu one koji su na njihov otrov alergični. To otkriva pogled na Schmidt Sting Pain Index, indeks nazvan po Džastinu Šmitu, čovjeku koji je proučavao insekte.
Šmit je radio na Institutu Southwest Biological (SBSC) i proučavao je hemijske odbrambene mehanizme mrava, pčela i osa. Bio je to bolan posao – tokom njegovog istraživačkog vijeka „bocnulo“ ga je oko 150 različitih vrsta insekata, piše DW.
Kako se u svemu tome ne bi pogubio, Šmit je šezdesetih godina prošlog vijeka počeo da kategorizuje različite ubode, u zavisnosti od toga koliko su bili bolni. Bilježio je naročito koliko je neki ubod intenzivan i koliko traje. Dodatno je opisivao i osjećaj bola – na specifičan način i s mnogo humora.
Za taj požrtvovani rad 2015. je dobio Ig-Nobelovu nagradu, koju se dodjeljuje za naučne radove komične prirode – ponekad se za tu nagradu kaže i da je „anti-Nobelova nagrada“.
Nivo bola jedan: Ko već sada kuka, taj je stvarno pravi mekušac. Bol nakon uboda nekog insekta iz te kategorije prođe već u roku od pet minuta i nije pretjerano intenzivan. U toj kategoriji su recimo ubodi pčela.
Pitanje je ipak da li će susret s njima, kako to opisuje Šmit, kod svakoga biti registrovan kao „gotovo ugodan“ i „ kao kada ljubavnik možda malo jače gricne ušnu resnicu“. Kao slično „nežan“ on opisuje i ubod pčele: „On je lagan, ovlašan, gotovo voćni. Kao kad plamičak sprži jednu jedinu dlaku na ruci.“
📷 by me – Wasp #wasp #wespe pic.twitter.com/QA3BRif8vI
𝙈𝙖𝙧𝙩𝙞𝙣𝙖 𝙍𝙤𝙨𝙚𝙢𝙖𝙣𝙣 🌹😎🇩🇪 (@MartinaRosemann) July 9, 2017
Nivo bola dva: Sada stvari počinju da budu neugodne. Ubod iz te kategorije boli u prosjeku pet do deset minuta. U toj kategoriji je i naša osa s početka teksta. Njen ubod je, Prema Džastinu Šmitu „sočan, srčan i vreo“.
Nešto manje hvale ima za pčele-medarice: njihov ubod liči na „slomljeni vrhu šibice koji gori na koži“.
There are a staggering 25,000 different species of #bee in the world. 7 of these species are #honeybees; 250 #bumblebees, & the rest are #solitarybees. Help all by planting more pollen & nectar rich flowers, & by NOT using pesticides | @B_Strawbridge RT @PhilHarrison pic.twitter.com/h7laGY930j
— Connie Handscomb (@Peepsqueak) September 7, 2018
Nivo bola tri: Polako postaje kritično. Od nivoa 3 ubodi stvarno, ali stvarno bole. I to traje i do pola sata. „Grozno peče, nemilosrdno. Kao kad bi neko koristio bušilicu da skine kurje oko s prsta na nozi. Ili kao kad bi neko posjekotinu polio čašom punom sone kiseline“ – to je Šmitov komentar na ubod ose.
Pitanje je, naravno, da li su ti njegovi komentari zaista od neke pomoći? Ko je naime do sada doživio da mu na ranu sipaju sonu kiselinu? Svejedno, svako ipak shvata da se s ovim insektom ne treba igrati!
Nivo bola četiri: Kraljevska klasa! To su zaista brutalni bolovi koji parališu. Jedan od članova tog kluba je Pepsis formosa, vrsta ose koja lovi tarantule. Njen je ubod „jak, blještav, strašno električan. Kao da je neko uključen fen ubacio u penušavu kupku.“
Found this on our climbing ropes: worlds most bad-ass ant with a sting to make grown men cry #BulletAnt #TreeTopManu pic.twitter.com/2PnIhic5Xx
— James Aldred (@jraldred) May 17, 2015
Fen i kada – to ne zvuči dobro. Srećom, takva eksplozija bola očigledno ne traje predugo. Popušta već nakon pet minuta.
Sasvim je druga priča mrav-metak (Paraponera clavata). On je kralj svih bolova. Njegov ubod proganja žrtvu i do 24 sata. To je „čist, intenzivan, blistav bol. Kao da trčite preko usijanog uglja sa sedam centimeta i pritom u petama imate sedam centimetara dugačak, zarđao ekser.“ Zašto se zove mrav-metak? Pa očigledno je da bol koji izaziva podsjeća na ranu od metka.
Ako neko misli da su ovi opisi bola subjektivni, naravno da je u pravu. Svaki čovjek bol doživljava individualno. Osjećaj bola zavisi i od genetike, od tkiva svakog pojedina, od takozvanih neurotransmitera, od psihe, ali i od dnevne „forme“. Negativno raspoloženje, recimo, pojačava osjećaj bola, pozitivno – smanjuje.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu