Najranije krajem aprila trebalo bi da bude odlučeno da li će “jedna strana kompanija” investirati u Srbiju, što bi bila “najveća, najvažnija i najmoćnija” investicija za cijelu zemlju, u par navrata je najavljivao predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ime kompanije do sada nije pomenuo, ali je zato početkom februara naveo da je “Srbija trenutno broj jedan u pregovorima u odnosu na druge dvije zemlje, članice EU iz centralne i istočne Evrope”. I još: “Ako bi se to dogodilo, nama bi BDP za godinu dana skočio u nevjerovatnom procentu. Ja ne smijem ni da kažem koliki bi se izvoz planirao, negdje oko četiri i po milijarde evra”.
Da li je riječ o njemačkom “Folksvagenu”? Upravni odbor tog automobilskog giganta uskoro bi, navodno, trebalo da donese odluku o izgradnji nove fabrike u kojoj bi istovremeno trebalo da se proizvodi više različitih modela. U auto-koncernu to zovu “Mehrmarkenfabrik”. O svemu tome pisali su i njemački mediji, doduše šturo, pominjući samo da je riječ o “istočnoj Evropi”. Možda o Bugarskoj?
Folksvagen: Odluka još nije donijeta
Mediji u Bugarskoj uveliko pišu o tome, navodeći pritom još neke detalje – fabrika bi trebalo da počne sa radom 2023. godine, a proizvodila bi 300.000 automobila godišnje – pet modela “folksvagena”, “škode” i “seata”. Prvobitno su, navodno, u igri bile Bugarska, Rumunija, Srbija, Turska, a možda i Sjeverna Makedonija, ali je u ovom trenutku, kako prenose, favorit Bugarska.
Na više dopisa koje je redakcija Dojče velea na bugarskom uputila u sjedište “Folksvagena” sa pitanjima kada se očekuje odluka i koji su okvirni uslovi koje taj koncern postavlja, odgovoreno je da “odluka još nije donijeta” i da će ih “odmah obavijestiti kada nešto bude zvanično”.
– Volio bih da se to dogodi, ali, naravno, Bugarska je u oštroj konkurenciji sa svojim susjedima”, kaže za Dojče vele Mitko Vasilev, predsjednik Njemačko-bugarske industrijsko-trgovinske komore.
I on iznosi još neke detalje – riječ je, kaže, o investiciji od 1,4 milijarde evra, biće zaposleno oko 5.000 ljudi plus 650 inženjera, a sve to na površini od 400.000 kvadratnih metara.
– Bugarska je ponudila dvIЈe lokacije – zonu Kremikovci kod Sofije i industrijsku zonu Rakovski kod Plovdiva. Bugarska ima prednost jer je članica Evropske unije, situacija ovdje je mirna, a ekonomski odnosi su čudesni – rekao je Vasilev.
I zaista, trgovina između Njemačke i Bugarske porasla je u 2018. u odnosu na prethodnu godinu za više od deset odsto i iznosi 8,266 milijardi evra. To jeste apsolutni rekord, ali i taj podatak zasenjuje činjenica da je Bugarska u prošloj godini imala pozitivan bilans u trgovini sa Njemačkom od oko 320 miliona evra.
Aduti Srbije
– Odluka će biti donijeta na osnovu skupa različitih faktora, a nije bez značaja ni to kakvu će pomoć ponuditi država za tu, za bugarske uslove, gigantsku investiciju. Siguran sam da će bugarska strana učiniti sve da obezbedi dobre uslove – kaže Vasilev.
– Naravno, mi moramo da gledamo na sve to i iz pozicije članice Evropske unije. Tu činjenicu moramo uzeti u obzir. Nije dobro kršiti pravila EU samo da bi došla kompanija iks ili ipsilon – dodaje Vasilev.
Srbija, međutim, nije članica EU. – To bi takođe trebalo uzeti u obzir – procjenjuje Vasilev za Dojče vele.
– Srbija nije članica i možda pravila o dodjeli državne pomoći za nju neće biti toliko stroga. Srbija takođe može da iskoristi činjenicu da ima sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom, ali mislim da se to ne odnosi u tolikoj mjeri na automobile. Sve su to detalji koji će morati da budu razmotreni – zaključuje predsjednik Njemačko-bugarske komore.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu