Nažalost, glas nacionalista je i u fudbalu bio jači od glasa razumnih ljudi.
Nacionalisti su vrlo brzo ubijali svaku ideju o formiranju regionalne lige koja bi spasila klupski, ali i reprezentativni fudbal u regionu.
Za timove iz bivše Juge nepremostive prepreke postali su klubovi sa Malte, Kipra, Farskih Ostrva, Moldavije, Švedske, Austrije, a uskoro će nam svima lekcije čitati i oni iz Andore i Gibraltara. Živi bili pa vidjeli.
Iz godine u godinu klubovi su imali sve slabije rezultate na međunarodnoj sceni, a sad smo došli do toga da šampion Crne Gore, Budućnost u dvije utakmice protiv šampiona Farskih Ostrva Toršavna izgubi ukupnim rezultatom 6:0. To je najveća bruka za crnogorski fudbal.
Idemo sad malo do Hrvatske. Prije dvije godine Hajduk je na sred Poljuda izgubio od Gzir junajteda sa Malte (1:3) i već na prvom koraku ispao iz kvalifikacija za Ligu Evrope. Splićani su i ovog ljeta rano završili takmičenje u Ligi konferencija, jer ih je eliminisao malo poznati Tobol.
O klubovima iz BiH ne treba ni trošiti riječi, jer oni iz sezone u sezonu usavrašavaju brukanje na otvorenoj sceni.
Prošlu godinu u Srbiji pamtimo po nizu saopštenja koje su u javnost slali Partizan i Crvena zvezda. Kao da su se takmičili u tome ko će koga više optužiti za prevare. Takav pristup im se obio o glavu.
Zvezda je ponižena, eliminacija od Šerifa je bruka, bez obzira što neki na Marakani pokušavaju da pronađu opravdanje za katastrofalno izdanje.
Partizan je uz dosta sreće i poslije penala eliminisao Soči, ali je sve to daleko od obećavajuće igre. Vojvodina je nokautirana u Lincu (6:1), a Čikarički u Štokholmu (5:1).
Dinamo je trenutno jedina svijetla tačka u regionu. Nalaze se na korak od Lige šampiona i velike zarade, najmanje 15 miliona evra.
Slovenci i Makedonci, su poput BiH i Crne Gore već ostali bez ijednog predstavnika u Evropi. Čast regionalnog fudbala u nastavku braniće Crvena zvezda, Partizan, Dinamo i Rijeka.
A da se podsjetimo da su nekad u bivšoj Jugoslaviji padali sa punim mrežama Totenhem, Bordo, Real Madrid, Roma, Štutgart, Borusija Dortmund, Arsenal, Liverpul i mnogi drugi.
Timovi sa istoka Evrope bili su nam tad redovne mušterije. Željezničar je bio na korak do finala Kupa UEFA. Crvena zvezda je igrala finale Kupa UEFA i osvojila Kup šampiona, Partizan je igrao finale Kupa šampiona, Dinamo je osvojio Kup sajamskih gradova takmičenje koje je bilo preteča nekadašnjem Kupu UEFA. Zlatne ere u Kupu UEFA imali su i Rijeka i niški Radnički.
E to su bila zlatna vremena kad je svako znao gdje mu je mjesto. Navijači su bili isključivo na tribinama, a ne u upravama. Sposobni funkcioneri su vodili timove. Igralo se tad jako prvenstvo Jugoslavije, a mnoge analize su pokazivale da je to bila šesta liga po snazi u Evropi, odmah iza liga petice.
A danas oni koji sebe zovu navijačima sjede u upravama klubova, vode glavnu riječ, dok je struka zanemarena. Ima i takvih gdje navijači brane da se u njihove timove dovedu fudbaleri drugih nacionalnosti. Pa to se graniči sa zdravim razumom.
Bez jakih liga i kvalitetnih utakmica nema napretka. Uskoro će i reprezentacije krenuti ka dnu liste. Uostalom već su svi u velikom padu na listama FIFA.
Sportu, a fudbalu posebno, će biti teško da ozdravi, jer moraće da pobjede nacionalizam, a to je sad gotovo nemoguće, jer mnogi ga uzgajaju u svojim sredinama.
Izglednije je da će fudbal od Vardara do Triglava postati kanta koju će nabijati nacionalisti, ali i klupski anonimusi iz egzotičnih zemalja.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu