Dobar je učenik, ima dječačke želje i dobro je dijete, kaže ona.
Sredinom maja Radio Slobodna Evropa (RSE) je emitovao priču o životu bake i unuka u selu Grabovička Rijeka nadomak Bratunca.
Priča je imala odjeka i brojni ljudi iz cijele Bosne i Hercegovine i inostranstva došli su da pomognu baki i unuku. Kažu, mnogi im se javljaju i iz inostranstva i zahvalni su prije svega jer se ostvaruju neke želje malog Milenka.
Ja se zovem Mićo, treći sam razred. Živim ovdje, sa bakom… Moji vršnjaci imaju oba roditelja, a ja nemam nijednog. To je veoma teško – kaže dječak.
On kaže da je imao samo jednu želju.
– Imam bicikl, jedan mi je čiko donio, ali volio bih da imam kosilicu. Ja kosim ovdje. Namučim se s kosom. Ja kosim kosom, a moji vršnjaci ne znaju šta je kosa. Oni ne smiju kosu uzeti u ruke – iskreno će Milenko.
Njegova baka Stamena kaže je im je život težak.
– Nije lako, ni meni, ni njemu. Nije mi teško sa djetetom, ide u školu, dobar je, zdrav je, uči lijepo, pomaže u svemu. Borimo se – rekla je ona.
Dobročinioci iz Sarajeva ispunili su najveću Milenkovu želju, kaže baka.
– Jeste, donijeli su mu kosilicu, onu što kosi na struju, oko kuće. Kažu da su oni iz Sarajeva, ali čini mi se da su oni iz Potočara, što hranu donose. Živi i zdravi bili, baš vam hvala, Mićo se obradovao ovoj kosačici, pokosio sve ovdje oko kuće, sad više nema trave. Sad bi imali želju – da nam neko hoće frezu donijeti, da isfrezamo svoju baštu – kaže Stamena.
Ima ih koji su već poslali ili donijeli poklone, a prema riječima bake Stamene, biće ih još.
– Hvala vam, živi i zdravi bili, gledali smo, baš sam plakala kad sam gledala. Sve je od vas počelo. Dolazili su neki mladići, rekli su da će donijeti što nam bude trebalo. Davali su i u novcu. Hvala im. Jedan je čovjek bio, zvao iz Tuzle, zvali su ljudi odasvud. Javljali se, dolaziće na odmore, i ovi naši, koji nisu tu, javljali su se, pa kad dođu doći će da nas obiđu – ističe ona.
Baka Stamena prerano je ostala bez muža, a njen sin Nikola, Milenkov otac, preminuo je u 38. godini života. Ona se sada stara o svom unuku.
– Pogledajte, puno je groblje domaćina. Tu mi je sin, gore mi je muž, ono mi je svekar. Kad pogledaš, u groblju su sve domaćini, a kod kuće – nema. Nas dvoje, sirote, živimo i patimo se i borimo se sami – zaključuje baka Stamena.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu