Sličnih prijedloga u prošlosti je bilo i u BiH, ali tako nešto nikada nije realizovano.
Srbija je, naime, prije više od dvije godine spustila izborni prag na tri odsto, ali su političari u međuvremenu shvatili da to nije bila dobra ideja, pa bi sada da ga opet podignu na pet odsto. Ovakvi zahtjevi se mogu čuti kako od stranaka na vlasti tako i od onih iz opozicije, jer su shvatili da sadašnji sistem omogućava usitnjavanje političke scene i brojne blokade.
Izborni prag prešlo 18 stranaka
Ali, nisu političari u Srbiji jedini koji tako razmišljaju. Sličnih prijedloga unazad nekoliko godina bilo je i u BiH, gdje se iz godine u godinu pojavljuje sve više političkih partija koje, zahvaljujući niskom izbornom pragu, ulaze u Narodnu skupštinu.
Tako je, na primjer, nakon ovih izbora u parlament Srpske ušlo čak 18 stranaka, s tim da su neke bile ujedinjene u koaliciju, poput Pokreta za državu, SP-NDP-SNP i NPS-PUS-Prva SDS, iako je na izbore u Republici izašlo tek 676.982 građana.
Ukoliko se uporede ovogodišnji rezultati izbora, kada bi se izborni prag digao na pet odsto, broj partija koje bi ušle u parlament Srpske smanjio bi se za najmanje 30 odsto.
Situacija nije ništa bolja u Federaciji BiH, gdje je na milion izašlih birača u parlament ušlo 19 stranaka, a kada bi se izborni prag podigao na pet odsto, ušlo bi ih mnogo manje.
Usamljena BiH
Politički analitičar i nekadašnji član Centralne izborne komisije BiH, Vehid Šehić, ističe da i države u okruženju imaju izborni prag od pet odsto, poput Hrvatske i Crne Gore, a kada to ponovo učini i Srbija, BiH će ostati usamljena u regionu sa cenzusom od tri odsto.
On kaže da u BiH od ranije postoje prijedlozi da se izborni prag digne na pet odsto kako bi se uozbiljila politička i stranačka scena ali da su se tome protivile određene partije.
– U više navrata sam komentarisao da bi bilo dobro kada bi se podigao taj izborni prag na pet odsto što bi dovelo do ukrupnjavanja određenih političkih stranaka u jednu stranku, koja ima neku sličnu ideologiju. Uvijek sam bio pristalica povećanja tog cenzusa – podsjeća Šehić.
Dodaje da mu je uvijek smetalo što su političke partije, na primjer, podigle unutarstranački prag na 20 odsto za opšte izbore, a 10 odsto za lokalne izbore.
Ranije je, kaže Šehić, bilo pet odsto na ovim otvorenim listama. On ističe da treba što prije podići izborni cenzus na pet odsto, jer je apsurdno da država u kojoj ima oko tri miliona stanovnika ima toliki broj političkih partija u parlamentima.
Šehić kaže da je Koalicija pod lupom već predložila podizanje izbornog cenzusa i vjeruje da će taj prijedlog na kraju da se uvrsti u novi Izborni zakon BiH.
– Imali bi parlamente sa daleko manje stranaka i oni bi lakše funkcionisali jer je kod nas politika najveći i najsigurniji biznis, pa tako imamo situaciju da nakon izbora partije sa jedan, dva ili tri poslanika ulaze u nekakve koalicije kako bi bile dio vlasti. Napravljen je opšti haos na političkoj sceni – ocjenjuje Šehić za Srpskainfo.
Nestabilnost u funkcionisanju zakonodavne vlasti
Nekadašnji član Interresorne radne grupe za pripremu izmjena i dopuna izbornog zakonodavstva BiH i bivši delegat SNSD u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, Lazar Prodanović, takođe, je stava da je neophodno podići cenzus na pet odsto „radi stabilizacije ukupnih političkih prilika“.
On ističe da trenutno imamo stranke koje imaju podršku jako malog broja građana, a koje su dio parlamenata, što u određenom smislu izaziva dodatnu nestabilnost u funkcionisanju zakonodavne vlasti na svim nivoima.
Prodanović kaže za Srpskainfo da je ovakvih prijedloga u prošlosti bilo dosta, ali su mu se najviše protivile bošnjačke partije, koje su se plašile da u Srpskoj neće moći preći taj prag i imati svoje poslanike ili odbornike.
– Prethodni izbori su pokazali da je moguće napraviti koalicije i preći izborni cenzus od pet odsto. One stranke koje smatraju da ne mogu postići ovaj procenat trebaju da se udružuju i to bi bila značajnija poruka u smislu osvajanja glasova kod biračkog tijela – zaključuje Prodanović.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu