Naime, rođeno je sa opasnim stanjem zvanim gastrošiza, koje je bilo kobno za bebu.
– Nikada nisam mislila da ću se vratiti kući sa mrtvim djetetom – rekla je Viktorija.
Njene nevolje su počele mjesec dana ranije kada je prvi put vidjela svoje dijete i ostala zapanjena prizorom.
“Njen stomak je bio otvoren”
– Znala sam da moja beba nije dobro, ali sam bila šokirana kada sam vidjela da je njen stomak otvoren. Nikada nisam čula za takvu bolest. Zašto se ovo dogodilo mojoj bebi – rekla je tada uznemirena Viktorija.
Gastrošiza je urođeni defekt u kome su se trbušni organi – najčešće debelo i tanko crevo – razvili van tijela, a povezani su sa tijelom samo kroz malu rupu na stomaku. Ako ne dobije hitan tretman, organi će se smežurati i beba će umrijeti.
Stopa smrtnosti u Africi je 100 odsto
U razvijenim zemljama djeca rođena sa gastrošizom će vjerovatno preživjeti jer se ovaj nedostatak najčešće otkriva tokom prenatalnog pregleda i dijete se upućuje na operaciju odmah po rođenju. Stopa preživljavanja je čak 90 odsto.
Međutim, u većini Afrike, ljekari smatraju da je bolest neizliječiva. Prema pedijatrijskom hirurgu dr En Vesong “stopa smrtnosti je 100 odsto”.
Autorka dve medicinske studije o gastrošizi, dr. Vesong žali se da ljekari u Africi često unapred otpisuju takvu djecu.
– Stav ljekara ovdje je veoma loš, misle da će bebe sigurno umrijeti – rekla je dr. Vesonga.
Gastrošiza se smatra relativno rijetkom bolešću, koja pogađa jedno dijete na svakih 2.000 do 4.000 rođenih u svetu.
Međutim, ljekari u istočnoj Africi kažu da su primetili značajan porast u broju beba koje se rađaju sa ovim stanjem, prenosi Jutarnji.
Doktorka Vesonga, koji radi u velikoj nacionalnoj bolnici za upućivanje u Mulago u Kampali, glavnom gradu Ugande, rekla je da je ranije beba sa gastrošizom dolazila na pedijatrijsko odjeljenje svake nedjelje ili dvije, ali sada skoro svaki dan primaju po jedno takvo dete.
– Ne znam zašto je to tako, ne mogu to da objasnim. Možda su mame sada spremnije da potraže pomoć. U svakom slučaju, ovo je nešto što treba proučiti, moramo razumjeti šta se dešava – rekla je dr. Vesonga.
Povećanje broja slučajeva
Sa druge strane granice, u Tanzaniji, Viktorija Mišioni i njena kćerka primljene su u bolnicu u gradu Hajdom.
Kada su stigli, u bolnicu su primljene još dvije majke sa bebama koje takođe boluju od gastrošize.
Dr. Dorkas Mduma je priznao da im “nedostaje oprema i stručnost” da se bave gastrošizom, a takođe kaže da su primetili značajan porast broja beba sa ovim stanjem.
– Možda je to zato što su ove žene siromašne i ne jedu dovoljno dobro – rekao je dr Mduma.
Pilot bolničkog aviona, Piter Grifin, nikada se ranije nije suočio sa situacijom poput one koju je zatekao u centralnoj Tanzaniji.
Kada je upućen u bolnicu Haidom, rečeno mu je da će dvoje djece prebaciti u veću bolnicu u severnoj Tanzaniji, ali na aerodromu su se pojavile tri majke sa djecom. Sve tri bebe su imale gastrošizu.
Grifin ih je mogao bezbedno odvesti u hrišćanski medicinski centar Kilimandžaro (KCMC), u severnoj Tanzaniji.
Viktorija je rekla da joj je laknulo jer nije imala pristup tako dobrim ljekarima kod kuće.
Kratkotrajna nada
Međutim, njen optimizam je splasnuo kada su bebe druge dvije majke umrle za pet, odnosno sedam dana, ostavljajući Viktoriju samu.
Činilo se da njena kćerka postaje malo jača i ljekari su zakazali operaciju za 1. decembar kako bi joj creva ponovo ubacili u trbušnu duplju.
Međutim, dan pre operacije dijete je dobilo temperaturu i za nekoliko sati mala Rouz Džekson je umrla.
Viktorija je rekla da ljekari nisu mogli da objasne zašto je njena kćerka umrla.
– Verujem da je to bila Božja volja i zato je prihvatam. Nisam ljuta na Boga niti na doktore i medicinske sestre – rekla je.
Međutim, stručnjak za gastrošizu dr. Vesong vidi situaciju drugačije.
“Nije trebalo da umru”
– Te tri bebe nije trebalo da umru. Ovim bebama nije trebalo mnogo, nisu im bile potrebne hiljade dolara liječenja i zato je ovo tako bolno – rekla je ona.
38-godišnji hirurškinja se prvi put zainteresovala za ovu bolest dok je još studirala u bolnici Mulago u Kampali.
Bebe sa gastrošizom bi provele nekoliko dana u odjeljenju za novorođenčad, a zatim bi umrle.
– Vidjela sam sve ove veoma zdrave bebe, oči su im bile širom otvorene i mahale su nogama. Bile su savršeno zdrave bebe, ali poslije tri dana bile su toliko slabe da nisu mogle ni da zaplaču. Pocrnila su im creijva i potpuno su dehidrirale. Bilo je gotovo – rekla je doktorka.
Potom je dr. Vesonga je uradila nešto revolucionarno. Počela je da pita “zašto se to dešava?”
Započela je naučno istraživanje i fokusirala se na 42 bebe sa gastrošizom primljene u bolnicu Mulago.
Zabilhežila je njihove simptome, prisustvovala njihovom luhečenju i uspostavila odnose sa roditeljima.
Od 42 bebe primljene u bolnicu, samo jedna preživhela
Od 42 bebe primljene u bolnicu, 41 je umrla. Jedini preživheli imao je neobično tanko crevo, koje su lhekari uspeli da gurnu nazad u trbušnu duplju.
dr. Vesonga je rekla da je to iskustvo bilo toliko uznemirujuće da je skoro napustila medicinsku profesiju.
– Vezala sam se za tu dhecu, ali to se pretvorilo u traumatično iskustvo koje me je navelo da se zapitam da li bih uopšte mogla da nastavim da radim ovo – rekla je doktorka.
Kada se 2018. vratila u bolnicu Mbarara, odlučila je da dobro iskoristi stvari koje je naučila.
Improvizovana riješenja za spas beba
Doktorka Vesonga je znala da ljekari u istočnoj Africi retko preduzimaju mjere za zatvaranje i zaštitu organa van tijela, ali u razvijenim zemljama lejkari stavljaju crijeva u posebne kese kako bi spriječili infekciju i gubitak tečnosti.
Međutim, te posebne kese su skupe, koštaju 200 dolara po komadu, tako da bolnice u Ugandi ne mogu da ih priušte.
– 200 dolara koštaju ljekove protiv malarije za 500 beba – pa vidite u čemu je problem – objasnila je dr Vesonga.
Međutim, snalažljiva hirurškinja je tada počela da improvizuje sa jeftinijim alternativama kao što su hirurške rukavice i kese za urin.
– Otkrili smo da možemo da koristimo hirurške rukavice tako što ćemo natrpati crijeva u njih i zašiti rukavicu na majčin stomak. Ista stvar sa kesama za urin. Prednost je što su uvijek na zalihama – rekla je hirurškinja.
Drugo, morala je da pronađe način da održi bebe hidratizovane i tople. Ali u preopterećenoj bolnici, ovo je problem koji nije lako riješiti.
Bebe sa gastrošizom zahtevaju skoro kontinuirano snabdevanje tečnošću, ali je malo vjerovatno da će je dobiti na odeljenju gde 40 beba brine samo jedna medicinska sestra.
Takva djeca se jednostavno napuštaju i ostavljaju da umru, kaže hirurg.
Ali dr. Vesonga je počela da menja stvari u bolnici Mbarara. Podržali su je šef odjeljenja i medicinske sestre na odeljenju, koje su pristale na promjenu rasporeda smjena.
Rezultati njenog eksperimenta, koji je trajao oko 11 mjeseci, šokirali su sve!
“Na kraju smo spasili 50 odsto beba”
– Na kraju smo spasili 50 odsto beba koje su stigle. Bili smo zadivljeni. Spasili smo ih samo koristeći državne resurse kojima smo raspolagali – rekla je ona.
Doktorka Vesonga je dokazala da može dramatično da preokrene stope mortaliteta uz minimalne troškove.
Bebe nastavljaju da umiru dok se bolnice opiru promjenama
U međuvremenu, u bolnici u Ugandi, dr Vesonga je primjenila protokol od 20 tačaka koji je sama osmislila.
Bolnica Mulago, koja je najveći javni zdravstveni centar u zemlji, napravila je početni napredak, ali su ova poboljšanja ubrzo izbledela.
Problem je, kaže dr Vesonga, obuka, resursi i osoblje koje “nije toliko zainteresovano” za promjenu načina rada.
– Stopa preživljavanja je loša, bojim se da čak 90 odsto beba sa gastrošizom umire – tiho je rekla.
Posljedice su jasne. Umesto da doje bebe sa izlečivim stanjem, medicinsko osoblje u istočnoj Africi pušta decu da umru, a zatim opere tijelo, čvrsto ga umotaju u krpu i predaju majci. Majke glasno plaču u hodnicima bolnice, a doktorka Vesonga kaže da joj srce puca svaki put kada to čuje.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu