A koliki je borac bio Masimo Savić najbolje svjedoči objava na Fejsbuku novinara Romana Bolkovića.
Bolkovićevu objavu prenosimo u cjelosti.
“Odmah na početku priče znao sam da je kraj”
“Davno bi trebalo započeti priču kad bih počeo od početka, pa ću je ispričati kratko, i od kraja. Prije par nedjelja imao sam gosta, izuzetnog čovjeka, velikog stručnjaka, medicinara. Pričali smo u slobodnom kontekstu o koječemu, o Bogu i svetu, i nekako nas je razgovor odveo do Masima. Da, taj moj gost bavi se i onkologijom. Rekao sam da ću pričati od kraja. I tako sam ja odmah na početku priče znao da je kraj, i nisam vjerovao, jer nisam pojma imao, ali priča tek počinje, tu, na kraju.
Masimo je imao koncert u Areni. Kazao je tom mom gostu, svom ljekaru, da mu je to životni koncert.
Čovjek mu je odgovorio da nije moguće da ga održi, da će taj životni koncert ugroziti njegov život. Masimo je mirno rekao da je upravo zato došao da zamoli da u bekstejdžu bude taj moj gost, izuzetan čovjek, doktor, i njegova medicinska ekipa. Pa ako šta krene po zlu, da se nađu, piše Stil.
Doktor ga je gledao par trenutaka i nije verovao šta mu Masimo predlaže, ali prije nego što je išta odgovorio, Masimo je rekao: “Doktore, s vama ili bez vas, ja ću taj koncert održati. Jer to je moj životni koncert, ponavljam vam.”
“Masimo je znao da ta priča tu počinje jer se završava”
Jasno, Masimo je znao da ta priča tu počinje jer se završava.
Medicinski tim je bio iza scene, ljekar je bio tu, Masimo nikada u životu, kaže mi Maminho, nije zakasnio na koncert, a kamoli ga otkazao, i otpjevao je svoj životni koncert s – drenom u plućima.
Oprostite zbog ovog verizma, ali, mene je to silno pogodilo kad sam čuo, te večeri, ta priča, taj detalj, i sada kad su svjetla pogašena, dvorana prazna, nekako me manje boli nego te večeri kad sam saznao da je priči kraj, a da je njen glavni junak takav heroj.
“Mislim da je to najviše što pjevač može da učini”
Ne mogu, niti imam pravo, ni da zamislim, ni da zamišljam šta je Masimu moglo te večeri i noći da prolazi kroz glavu dok je pjevao svoj životni koncert. Mogu samo da kažem da je usred drame svog života, stavljajući ga na kocku zbog onoga što je za života morao da radi jer je po to bio poslat, Masimo zasigurno pjevao kao što u plesu pleše sam ples, ne plesač, rastvarajući se u tim pjesmama kojima se od nas opraštao.
Na neki poseban način svaki put kad ću čuti Masimovu stvar na radiju, iznenada, neću moći da ne pomislim da je prisutan i on, ne samo zvuk njegovog glasa: kao Eho, zvuk bez tijela, tako je i Masimo te noći postao zauvijek bestjelesno prisutan u svome glasu. Mislim da je to najviše što pjevač može da učini. Na svom životnom koncertu, na koncertu koji se zove život. Masimo… adio!”
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu