Američko udruženje za srce preporučuje da žene ne jedu više od šest kašičica šećera dnevno, dok muškarci ne bi trebalo više od devet.
To znači ne više od 25-36 grama ili oko 100-150 kalorija dnevno šećera. Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da jedete najviše 50 grama šećera, ali po mogućnosti ne više od 25 grama šećera dnevno.
Da li to zvuči kao mnogo ili malo? Pa, kada uzmete u obzir da limenka obične koka-kole ima 39 grama šećera, a “zdrava” hrana poput granole (8 grama šećera) i grčkog jogurta od borovnica (14 grama šećera), jasno je da u hrani ima dosta skrivenog šećera. A većina ljudi konzumira šećer najmanje dvostruko više od preporučenog.
U suštini, većina šećera koji se konzumira nije planirana. Krije se u slatkišima, kolačima, sokovima, kao i u dosta prerađene hrane. I nije uvijek lako da se prepozna na listama sastojaka.
Skriveni šećer
Šećer se često pojavljuje na listama sastojaka pod mnogo različitih imena. Ovo otežava prepoznavanje stvarnog sadržaja šećera u proizvodu.
Ovo su neki uobičajeni pojmovi pod kojima se šećer može pojaviti u hrani:
– Saharoza: hemijski izraz za stoni šećer.
– Glukoza, glukozni sirup ili dekstroza: često se nalaze u prerađenoj hrani.
– Fruktoza: voćni šećer, koji se često nalazi u voćnom ili kukuruznom sirupu.
– Kukuruzni sirup (kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze): visoko obrađen šećerni sirup koji se koristi u mnogim bezalkoholnim pićima.
– Maltoza: sladni šećer, koji se često nalazi u hljebu i pivu.
– Dekstroza: drugi oblik glukoze.
– Laktoza: mlečni šećer koji se nalazi u mliječnim proizvodima.
– Invertni šećer: šećer koji nastaje razgradnjom saharoze i nalazi se u mnogim konditorskim proizvodima.
– Med: često se smatra “prirodnim” – ali je oblik šećera.
– Agavin sirup, javorov sirup ili pirinčani sirup: alternativni zaslađivači koji takođe sadrže šećer.
S obzirom na toliko različitih vrsta šećera, zbog kojih možda i niste svjesni koju količinu unosite, dr Leli Ahleman, specijalista za dermatologiju, flebologiju, proktologiju i nutricionista je ispričala za “Vog” šta to ukazuje na preveliku unos šećera.
Povećanje tjelesne težine i stalna glad
Nije tajna da šećer ima puno kalorija. Ali postoji još jedan razlog zašto zbog šećera dobijamo na težini tako brzo.
Naime, ako jedete previše šećera, stalno ste gladni.
Razlog za to je taj što šećer kratkoročno podiže nivo glukoze u krvi, ali nema trajni efekat zasićenja zbog nedostatka vlakana.
Uporna glad i kontinualno jedenje kao rezultat toga dovode do povećanja tjelesne težine, čega smo svi svjesni kao znak prevelike količine šećera.
Akne
– Kada jedemo šećer, ne samo da se povećava nivo insulina, već i hormon u krvi koji se zove insulin sličan faktor rasta 1, ili skraćeno IGF-1 – kaže Ahleman.
Zajedno sa insulinom, ovaj IGF-1 stimuliše lojne žlijezde i prekomjernu keratinizaciju u predjelu lojnih žlijezda, zbog čega se one začepljuju što dovodi do bubuljica i upale.
Žudnja i promjene raspoloženja
– Visoki porast nivoa glukoze u krvi dovodi do oslobađanja insulina — ali to je često toliko snažno da se šećer u krvi ne snižava na normalan nivo, već ispod ‘osnovne linije’, tako da imate relativnu hipoglikemiju i ovo dovodi do žudnje. Kod nekih ljudi to takođe dovodi do promena raspoloženja i nervoze – kaže Ahleman.
Upala i slab imuni sistem
Uobičajeno, šećer se apsorbuje u tijelu preko tankog crijeva. Međutim, ako količina jednostavnih šećera kao što su glukoza i fruktoza koju konzumiramo premašuje kapacitet našeg tankog crijeva, ovaj jednostavni šećer završava u debelom crijevu.
Prema riječima stručnjaka za ishranu, to postaje hrana za bakterije koje pripadaju debelom crijevu.
– Selektivno hranjenje dovodi do proliferacije ovih bakterija. Problem je što, nažalost, oni nose endotoksine na svojoj bakterijskoj površini. To su takozvani lipopolisaharidi. Ovi endotoksini tada mogu napustiti crijeva, ući u krvotok i dovesti do tihe upale, što ubrzava starenje tela i slabi imuni sistem.
Ubrzano starenje
– Naučno je dokazano da visok unos šećera dovodi do stvaranja takozvanih AGE ili naprednih krajnjih proizvoda glikacije – objašnjava Ahleman.
Ona upoređuje efekat sa karamelizacijom. Naime, u našem kolagenu, vlakna bi idealno trebalo da idu paralelno; kada je tkivo saharizovano, postoje unakrsne veze u kolagenskom vezivnom tkivu, što ga čini krutim, krhkim, lakšim za degeneraciju i – što je veoma važno – tijelo je takođe manje sposobno da se popravi. To znači da se kvalitet našeg kolagena pogoršava, prenosi Žena Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu