Ima li spasa za ovo javno preduzeće, koje je hronični gubitaš, iako bi bilo logično da puni budžet Republike Srpske, jer raspolaže sa više od milion hektara šuma u vlasništvu RS?
O tome se raspravljalo nedavno, na sastanku novog v.d. direktora Blaška Kaurina i drugih rukovodilaca sa predstavnicima sindikata.
Na tom se samitu moglo čuti ono što se odavno zna: preduzeće ima previše zaposlenih, a premalo korisnih radnika na terenu i da cijene pojedinih sortimenata idu na ruku povlaštenim drvoprerađivačima, koji se bogate, dok “Šume RS” tonu.
Dragan Banjac, direktor Šumskog gazdinstva Doboj, jedne od šumarija koja je u minusu i u kojoj kasne plate, za Srpskainfo otvoreno govori o ovim problemima.
Sve je to, kaže, rekao i na sastanku sa sindikalcima. On tvrdi da lijeka ima, ali da je gorak, jer su neophodni oštri rezovi.
Na platnom spisku 4.700 ljudi
– Prvo se mora riješiti višak zaposlenih. Sa 4.700 ljudi na platnom spisku “Šume RS” ne mogu opstati – kategoričan je Banjac.
On podsjeća da je po evropskim standardima dovoljan jedan radnik na 1.000 kubnih metara drvnih sortimenata godišnje. Pošto je prosječni godišnji etat šuma, kojima gazduju “Šume RS”, oko 2 miliona kubika, po toj računici bi preduzeće trebalo da ima 2.000 zaposlenih.
– Mi stalno govorimo da kod nas to ne može, nismo mi Evropa, ali ako ne može tako, hajde da broj zaposlenih svedemo na 3.500. Da je tako, šumarski inženjer bi mogao imati platu od 2.200 KM, a danas mnoge kolege zarađuju duplo manje – kaže Banjac.
Na pitanje da li su upravo političke stranke, koje su postavljale direktore i dijelile šumu kao plijen, najodgovornije za višak zaposlenih u “Šumama RS”, Banjac, koji je kadar Socijalističke partije Petra Đokića, odgovara da u ovoj priči “nema nevinih”.
– Naravno da su stranke odgovorne, ali ne treba zaboraviti da za sve bitnije odluke u “Šumama RS” saglasnost daje Vlada. Zato Višković ne bi trebalo da spominje višak radnika u ovom javnom preduzeću kao da nema ništa s tim – kaže Banjac.
Šta radi 850 berača gljiva
On tvrdi da je “Šumama RS” neophodna nova sistematizacija, a potom i rješavanje problema neproizvodnih radnika.
– Imamo mnogo radnika pred penziju, ljudi sa smanjenom radnom sposobnošću, pa i onih koji su primljeni na posao, a niko ne zna šta bi s njima. Tako sada imamo 850 zaposlenih na poslovima “ostali šumski proizvodi”. To su, narodski rečeno, berači gljiva i šipaka. Tu je prihod nula, a plate im se moraju obezbijediti – kaže Banjac.
On smatra da prekobrojnima treba ponuditi stimulativnu otpremninu, a one koji imaju bilo koji uslov za penziju podstaći da se penzionišu.
– Jedna prosječna bruto plata u “Šumama RS” preduzeće košta oko 2.200 KM. Kad bi se broj zaposlenih smanjio za 1.200 ljudi, to bi bila godišnja ušteda od skoro 32 miliona KM – kaže Banjac.
Drva za ogrev preskupa, hrastovina jeftina
On tvrdi da danas ima posla na tržištu rada, pa mnogi sami odlaze iz “Šuma RS”, zbog malih plata.
– Ali, ima i onih koji više vole da hvataju krivine ili sjede besposleni za 1.000 KM, nego da rade za 2.000 KM. Takvi ne idu nikud, njima je u “Šumama RS” dobro, ali nije dobro preduzeću s njima – tvrdi Banjac.
Dodaje da su, između ostalog, prolem i niske cijena pojedinih drvnih sortimenata.
– Cjenovnik je nezgrapan i nerealan. Recimo, ne može i ne smije da poskupi drvo za ogrev: 90 KM po kubiku je već preskupo za većinu građana koji se griju na drva. Ali zašto je jeftina hrastovina, koja se izvozi po duplo većoj cijeni od one po kojoj je trgovci i drvoprerađivači kupuju ud “Šuma RS” – pita se Dragan Banjac.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu