Sedmo veče Teatar festa: Bolna sarajevska priča o svima nama

Ljubica Ostojić je autor komada, dok je režiserski dio posla obavio Dino Mustafić. a muziku za ovu predstavu komponovao je Damir Imamović.

Sam komad Ljubice Ostojić je poetska drama koja govori o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Sarajeva ispričana na univerzalan način i otvara niz političkih, egzistencijalnih i socijalnih pitanja. Glavni lik u predstavi je Sarajevo koje je prikazano kroz prizmu jedne sarajevske porodice u kojoj žive tri generacije; jedna koja pamti fašističko vrijeme, druga komunističko i treća živi u sadašnjem vremenu i želi bolju budućnost.

U predstavi igraju Ejla Bavčić Tarakčija, Izudin Bajrović, Kaća Dorić, Aleksandar Seksan, Emina Muftić, Amila Terzimehić, Dina Mušanović, Vedran Đekić, Kenan Kojić, Hariz Šabanović, Jasenko Matković.

Direktorka Narodnog pozorišta Sarajevo, Marijela Hašinbegović izrazila je veliko zadovoljstvo učešćem predstave Narodnog pozorišta Sarajevu na festivalu Teatar fest u Banjaluci.

Predstava je naprosto donijela ono što je priča o identitetu grada Sarajeva, ali to može biti priča o identitetu bilo kog grada. Prilikom kreiranja repertoara drame Narodnog pozorišta, rukovođeni činjenicom da pažnju moramo posvetiti domaćem dramskom tekstu, izabrali smo tekst Ljubice Ostojić, koji je izvanredan u svojoj strukturi i tekst koji na poseban način upravo priča o tome šta je identitet jednoga grada kroiz prizmu istorije i gledanje kroz generaciju jedne porodice koja je ispričala svoju priču koju je i ova predstava “Sve se nekako preživi osim smrti” – kazala je Hašinbegovićeva.

Prvo gostovanje predstave “Sve se nekako preživi osim smrti”, bilo je u Podgorici a glumac Izudin Bajrović kaže da je ova tema univerzalna.

– U Podgorici su me pitali da li mislim da ta lokalna tema dotiče i ljude u drugim sredinama. Ja ne mislim da je to lokalna tema. Sarajevo je epicentar svega što se dešava, u stvari se svuda dešava sve isto, isti nas belaji biju i pokušavamo da pronađemo nešto lijepo za sve nas. Ena u predstavi kaže: „Ja ipak želim da nađem nešto lijepo i ne želim da se bavim onim što je bilo. Interesuje me ovaj trenutak i onaj koji će doći.“ Nismo željeli da napravimo nikakvu romantičnu priču, pokušali smo da pobjegnemo od bilo kakvog romantiziranog pogleda na Sarajevo, nadam se da smo uspjeli u tome. Pjesme koje su izabrali su od Damira Imamovića i Ekatarine Velike i one nisu romantične i ono što su željeli da kažu nije romantično. Željeli su, kažu, da budu ne samo realni, nego i krtički nastrojeni – kaže Bajrović. Glumica Kaća Dorić pohvalila je atmosferu tokom rada na predstavi i istakla prijateljski odnos glumaca.

– Bavili smo se time da pronađemo neki međusobni odnos koji je taj tekst nudio. Ono što se desilo je da smo se mi prosto zavoljeli tokom rada na predstavi. Mislim da je tog trenutka kad smo počeli da navijamo jedni za druge i da se volimo, onda se sve otvorilo. Kad se desi da neko uradi falš bar dvoje, troje je ustajalo i reklo „nemoj to“. Dino je mudro sedeo i čekao da se mi međusobno dogovorimo- prisjetila se Kaća Dorić.

Mlade glumice koje glume sestre blizankinje u predstavi ispričale su da je plan reditelja bio da obje igraju oba lika, što je, kažu, divan koncept, ali nije bilo vremena za to.

– Nas je Dino pitao šta bismo željele da igramo, ja sam rekla da bih igrala Unu, jer to je nešto što me se tiče, otkad sam diplomirala, a Dina je imala želju da igra Enu, pošto je kontralik od nje, bilo joj je to izazov da igra. Bitno je napomenuti da Ljubica Ostojić jeste napisala ovaj tekst, ali tokom rada na predstavi mi smo na probama radili improvizaciju, govorili svoja iskustva o Sarajevu. U našim replikama ima jako puno naših rečenica, to su naša iskustva, naša emocija. Una mi je jako emotivan lik, imala sam ogromnu odgovornost. Ja sam nezaposlena osoba, diplomirala sam prije sedam godina. Konstantno slušam kako moja generacija odlazi iz naše zemlje, to me jako pogađa. Svi moji najbolji prijatelji, koji su mi kao braća i sestre, napustili su Sarajevo. Nezaposlenost u Sarajevu je takođe veliki problem, mislim da smo broj jedan po nezaposlenosti. Zato je bitna ova predstava i mislim da je univerzalna, jer se ne tiče samo Sarajeva- smatra glumica Amila Terzimehić.

Glumica Emina Muftić rekla je da za nju dolazak u Banjaluku i na Teatar fest mnogo znači.

– Moje osjećanje i moj utisak su bili veoma emotivni, jer sam došla u grad i u pozorište u kojem sam živjela i radila godinu i po. Obilje emocija me preplavilo. Žal za prošlim vremenima uvijek postoji, otkako je svijeta i vijeka. Da ne pokvarim taj lijep utisak, kao što govorim u predstavi „ja ne bih bola želju, ja bih okrenula, posrknula i prekrila crvenom“. Meni je bila želja da dođem u Banjaluku, došla sam i bilo nam je lijepo. Želim da se viđamo češće, da to bude dvosmjerna ulica- istakla je Muftićeva.

Sinoć je na Tetar festu u okviru Festivala monodrame odigran komad “ Nastasja Filipovna” nastao po motovima svima dobro znanog romana „Idiot“ F. M. Dostojevskog, a mlada glumica Anđelija Rondović kaže da je za nju lik Nastasje simbol individualizma.

-Profesor Ferid Karajica je odabrao roman “Idiot”. Kao neko ko je radio sa mnom dvije godine, mislim da nije tek tako odabrao da zajedno uradimo dramatizaciju i da moja Nastasja bude dio mog magistarskog rada. Nastasja je jedan od likova koji ne zaboravljate. Moramo insistirati na pojedinačnom, na tome da budemo originalni. Individualci su kao endemske vrste. Endemima na Balkanu nije dobro. Samo je posebno ono što je vaše. U ovom svijetu starleta, biti pametan, načitan, kreativan je nuspojava. Talentovani ljudi daju smisao ovom poslu-kaže Rondovićka.

Testar fest se večeras završava  proglašenjem pobjedničke predstave u takmičarskom djelu, pobjednika Festivala mondorame, te izvođenjem predstave u čas pobjednika,  a to je u ovom slučaju komad  “Grupa TNT-Alan Ford” po tekstu Predraga Lucića, u režiji Kokana Mladenovića i koprodukciji tetara Gledališče  Koper iz Slovenije i Kamernog teatara 55 iz BiH.