Prodaja krompira u svijetu je u posljednje četiri godine opala za 5,4 odsto, dok je prodaja pirinča i rezanaca porasla za 30 odsto. Ali krompir ima ponosnu istoriju.
U Evropu je stigao u 16. vijeku iz Amerike. Brzo je postao glavna namirnica u ishrani, a raznim ukrštanjima danas smo došli do nevjerovatnih 2000 različitih sorti koje se uzgajaju u preko 160 zemalja. Ipak, danas izbjegavamo sve što zahtijeva vrijeme ili pripremu, a krompir se očigledno ne smatra egzotičnim, pogodnim ili zdravim.
Pa zašto se jednom omiljena hrana našla potisnuta? Novinari Blic Žene pitali su nutricionistu Milku Raičević da li je zaista krompir zaslužio da bude ostavljen.
Recimo, da li ste znali da u 100 grama kuvanog krompira ima samo 100 kalorija, bez masnoće, bez natrijuma, bez holesterola i bez glutena. U toj istoj porciji dobićete skoro pola dnevne doze vitamina C, više kalijuma nego u banani, i puno vitamina B6, vlakana, magnezijuma i antioksidanata, piše Blic Žena.
Da, sadrži skrob, koji može da poveća osjetljivost na insulin ali može i da poboljša kontrolu šećera u krvi, apsorpciju hranljivih materija i sitosti, i pomaže u smanjenju zapaljenja u tijelu, povećanju imuniteta i poboljšanju cirkulacije krvi.
I zato treba da znate da pravilno skuvan krompir nije štetan za organizam.
– Krompir treba da jedete kuvan, bez dodataka preliva i masnoća. A da biste sačuvali sve zdrave sastojke iz njega, najbolje bi bilo da ga kuvate sa ljuskom, jer se upravo u njoj nalazi najviše hranljivih sastojaka. Krompir prije barenja operite i stavite da se kuva. Jednostavno je – savjetuje Raičević.
Mnogi ne znaju razliku između jednostavnih i složenih ugljenih hidrata. Krompir sadrže složene ugljene hidrate koji su neophodni dio naše svakodnevne ishrane.
I zato, krompir zaslužuje da dobije još jednu šansu. Ljudi treba da razmotre način na koji ga kuvaju i konzumiraju ovo divno povrće.
Nema razloga da ga odbacujemo!
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu