Okrećem se oko sebe, posmatram svoju sobu, uramljene slike na kojima se smijem, kao da to nisam ja. Ponovo prelazim sve u glavi… Ne mogu dalje. Boli me što ostavljam one koji me vole, ali koji su nemoćni da mi pomognu. Plačem zbog njih, ne zbog sebe. Odjednom zvoni telefon, zovu s posla. Zamijenili su mi smjenu iznenada, i trebalo bi hitno da krenem na jedan sastanak i zamijenim kolegu. Brišem suze. Završiću sve kad se vratim, počinje potresnu ispovijest za Blic tridesetčetvorogodišnjakinja iz Beograda, koja je prije nekoliko godina bila žrtva Internet nasilja zbog čega je, kako kaže, namjeravala i sebi da oduzme život.
Internet nasilje postoji dugi niz godina. Neko iz pakosti, drugi iz ljubomore, treći iz čistog inata ili dosade, revanšizma, svako može biti meta. Naravno, oni koji se bave javnim poslom, ili nekom vrstom javnog posla su na udaru, mada nerijetko se nađu i ljudi koji nisu iz javne branše. Meta sajber bulinga bila je i sagovornica Blica (identitet poznat redakciji), koja je mjesecima trpela Internet nasilje koje je joj priređeno iz osvete.
– Nije bitan povod, nekome sam postala trn u oku. I ništa ne bi bilo problematično niti bi mene toliko povrijedilo, da je to što su ti ljudi govorili istina. Sada sam mnogo zrelija i posmatram iz druge perspektive, ali tada, to je bilo strašno. Naravno, bilo je tu još popratnih problema i razočaranja, ali ovo je bilo okidač. Kada vam neko uzme privatnu fotografiju, pa ispod te krene da piše o vama sve najgore, netačno, neistinito, iz dana u dan, u kontinuitetu… Šta da radite? U redu je prijava, u redu je postupak, ali kad gadosti i laži odu u etar, poželite samo da nestanete, jer ne možete neprekidno objašnjavati „lažu, lažu, lažu…“ – počinje priču sagovornica.
Razlog sajber bulinga prema ovoj ženi, kako nam objašnjava, bili su revanšizam i osveta. Povod zbog čega je svoju priču poželjela da iznese u javnost bio je da apeluje na sve, da treba istrajati i tražiti pomoć na sve strane. Smrt mlade djevojke, jutjuberke Kristine Kike Đukić ju je vratila u ne tako prijatnu prošlost.
– Mnogo mi je žao djevojke. Ne znam šta je tačno uzrok smrti ali Internet nasilje je nešto strašno, kome god se ono događalo – kaže naša sagovornica.
Kako dalje dodaje, ona je mjesecima trpela kako je vređa jedna manja grupacija ljudi koja je orkestrirano krenula „u napad“ na nju. U početku je ćutala i trpela, a onda kada su joj se jednog dana ukočili mišići vrata, ramena i lica, odlučila je da pomoć potraži od porodice i bliskih prijatelja, ali i da pokrene pravni postupak.
– To je išlo iz dana u dan. Sve je bilo javno. Ljudi su počeli da se pitaju šta je istina a šta nije. Jedino oni koji su mi bliski znali su da ništa od tih gnusnih laži nije istina. Po cijeli dan sam se samo pravdala i objašnjavala kako nije tačno, negirala… Nisam mogla da jedem, da spavam, da obavljam posao valjano, plakala sam po cijeli dan. Smršala sam, mišići su mi se od stresa ukočili. Bila sam sijenka. Od nekad vesele djevojke postala sam leš koji hoda. Bolejlo me je to što su govorili laži o meni, a u životu sam se mnogo namučila da postignem i izgradim nešto. Ali, svako polazi od sebe. Vjeruje da na sve šta su oni spremni da su i drugi ljudi spremni. U jednom momentu, nisam mogla više da izdržim taj pritisak pa sam pomišljala da sebi oduzmem život – priča sagovornica.
Samo plačeš i želiš da nestaneš
U takvim momentima najvažnije je biti okružen bliskim ljudima koji će biti podrška, naravno, bolje je imati i podršku psihologa.
– Ko bi se sjetio psihologa kada ti se život raspada? Kada po cijeli dan odgovaraš i pravdaš se. Kada te ljudi koji to čitaju a poznaju te, obasipaju pitanjima, šta je od toga istina što se piše na društvenim mrežama. Kada ne znaš kako da zaustaviš sve to… Ne jedeš, ne spavaš, pod sedativima si jer su ti mišići ukočeni od stresa. Na posao sam odlazila bukvalno puzeći, jer morala sam da radim, jer ako sama ne zaradim, neće niko umjesto mene. Imala sam pomoć kolega i večno sam zahvalna svima, ali…. Jednog dana, jednog dana je „prekipelo“, sela sam i uzela da napišem oproštajno pismo, bila sam odlučna jer ovo ludilo neće stati. To je afekat, samo padne mrak i želiš da nestaneš.
U momentu dok se spremala da napiše oproštajno pismo, i možda ode na put bez povratka, zazvonio je telefon i posao ju je odveo na drugu stranu.
– Na tom sastanku, bili su i neki od njih. Bilo je mučno gledati ih. Željela sam da pobegnem, ali posao je posao, i morala sam biti prisutna. Tamo sam se susrela sa jednom osobom koja mi je i pomogla i skrenula mi pažnju, jer u suprotnom onesvestila bih se. Kada sam došla kući, trebalo je najprije završiti s poslom, uraditi neku analizu sa tog sastanka, a onda da se vratim onome što sam započela. Međutim, nakon nekoliko sati rada, bila sam previše umorna, da sam i zaboravila šta sam nameravala ranije tog dana. Legla sam da spavam – priča ona.
Jutro je sve promijenilo
Da je jutro pametnije od večeri, i da ne treba biti podložan afektu, dokazuje i slučaj ove tridesetčetvorogodišnjakinje, koja je izbjegla fatalnu grešku.
– Sutradan, sunce se probijalo kroz roletne, trebalo je ustati i spremiti se za posao. Pogledala sam prazan papir i umjesto oproštajne poruke, napravila sam plan za taj dan. Poslije toga, malo po malo, borila sam se i izborila s tim. Ali, da je bilo teško, jeste. Najvažnije u tim momentima je podrška porodice, prijatelja, kolega, partnera ili bilo koga drugog. Motivacija za napred mnogo znači, i da sam tada završila započeto, danas me se niko ne bi ni sjećao. A život, život je jedan i moramo se boriti i tražiti podršku od svih, a treba biti svjestan da se nekada i čuda dešavaju. Svakoga dana ponavljam svima koji su mi pomogli tada, koliko sam im zahvalna, i još jednom apelujem da ljudi traže pomoć, da kucaju na sva vrata, i da niko i ništa nije vrijedno takvog čina – poručuje naša sagovornica, koja se izborila sa Internet nasiljem.
Kome prijaviti digitalno nasilje
Prema riječima naše sagovornice, ona je protiv aktera podigla tužbu, i namjeravala je da ih goni za povredu ugleda i časti. Međutim, iako je znala ko su akteri, bilo je teško uručiti im poziv, na šta ju je sud obavijestio, da može nastaviti postupak tako što će plaćati izvesnu sumu novca, dok im se poziv ne uruči i dok se ne utvrdi ko su tačno i precizno oni. Kako je ta procedura bila skupa i nije mogla da finansira postupak, bila je prinuđena da odustane od tužbe.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu