U Semberiji je, kažu, rodilo. Žetva počela, prinosi dobri, mnogo bolji od onih kojima su se Semberci, zbog lošeg vremena, nadali. Ali ratari su u panici. Kuda sa tolikim žitom? Silosi „Žitopriometa“, u koje su oni i njihovi preci predavali pšenicu još od šezdesetih godina prošlog vijeka, zamandaljeni su. „Žitopromet“ je već odavno prodat „privatniku“, koji se zove Slobodan Pavlović. Pavlović je dužan i bogu i narodu, a naročito narodu, ali mu ne pada na pamet da proda „Žitopromet“ i isplati dugove. Dok se radnici „Žitoprometa“, kojima duguje 1,3 miliona KM za plate, i seljaci kojima je lani dugovao za predato žito, gledaju „preko nišana“, Pavlović gleda svoja posla.
Molio ga ministar poljoprivrede da proda „Žitopromet“ i spasi situaciju, Pavlović je rekao da neće. Nije se pojavio kupac, koji bi dao koliko on traži. Upozoravali ga radnici, preko advokata, da će pokrenuti stečaj, odgovrio im je: „Baš me briga, raditi šta hoćete!“
Pavlović, koji je zarobio žito, očigledno misli da mu niko ništa ne može. I to jasno pokazuje.
Ko je Slobodan Pavlović? To je vlasnik banke, preduzeća, ćuprije, univerziteta… ali sve to nije bitno. Pavlović je dobar s ljudima iz vrha vrhovne stranke i to je jako bitno. Kada je lani držao zarobljeno žito, tadašnji predsjednik RS Milorad Dodik i tadašnja premijerka RS Željka Cvijanović su našli rješenje: ono što je seljacima trebalo da platili Pavlović, platili su poreski obveznici RS.
Poreski obveznici RS su samo dva mjeseca kasnije glasali za Dodika i Cvijanovićku. A Pavlović je nastavio sa „biznisom“.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu