Rešićeva je danas u Banjaluci podsjetila da je taj fond formalno prestao sa radom krajem 2017. godine.
On raspolaže određenim sredstvima, ali od 2014. godine nije podržavao projekte Srpske, iako smo to tražili. Sami smo finansirali 90 odsto projekata, a Fond je postao servis određenih ljudi i birokratsko tijelo. Finansirao je obuke na računarima i kurs iz engleskog jezika. Za nas takvi projekti nisu reformski – ocijenila je Rešićeva na konferenciji za novinare o Programu razvoja javne uprave za period 2019-2023. godine.
Rešićeva je rekla da su Srpska i resorno ministarstvo na planu reforme javne uprave samostalno uradili više zakona i projekata nego svi ostali nivoi vlasti u BiH, te ponovila da za većinu svojih reformskih projekata nisu dobili podršku Fonda.
– Naš prijedlog je da Fond postoji i da participiramo, ali da definišemo koliki procenat sredstava ide u Srpsku koja ima svoje programe i mjere na osnovu kojih na transparentan način treba da povlači novac iz tog fonda, a ne da zavisimo od Federacije BiH, nivoa BiH, Brčko distrikta… Ovakav način rada nema smisla – navela je Rešićeva.
Ona je naglasila i da je neprihvatljivo što se u nedavnom izvještaju Evropske komisije konstatuje da je Srpska na neki način “kočničar” procesa reforme javne uprave.
Kada je riječ o ranijim navodima iz Kancelarije koordinatora za reformu javne uprave na nivou BiH da je jedan od ključnih razloga zastoja u procesu reforme javne uprave i uslova za približavanje BiH EU predugo čekanje na usvajanje strateških dokumenata Vlade Srpske na planu reforme javne uprave, Rešićeva je rekla da je riječ o zamjeni teza.
– Optuživati nas da nešto stoji jer nije potpisan neki papir je izvrtanje teza – ukazala je Rešićeva.
Pomoćnik ministra za resor uprave Nikola Knežević rekao je da je resorno ministarstvo do sada uradilo mnogo na planu unapređenja sistema republičke uprave i omogućavanja boljih, bržih i jeftinijih usluga građanima.
Knežević je rekao da su matične službe u svim jedinicama lokalne samouprave sistemski povezane i da je uveden digitalni ili elektronski sistem razmjene podataka između različitih i značajnih institucija Srpske.
On je dodao da su unapređenja urađena na planu promjene ličnog imena, kao i da je Ministarstvo učestvovalo i u procesu izmjena zakona kada je riječ o uvođenju elektronskog potpisa i elektronskog dokumenta.
– Jedini u BiH smo sproveli projekat e-matičara i uspostavljanja drugog primjerka matične knjige s ciljem da se sve digitalizuje. Dakle, time se novorođenim licima, koja su građani Srpske, odnosno njihovim roditeljima, omogućava da što manje vremena provode na šalterima – rekao je Knežević.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu