Ova nevjerovatna žena, majka i medicinska sestra iz Leskovca suočava se sa jednom od najtežih dijagnoza.
Kada ju je saznala, bila je u operacionoj sali urologije u OB Leskovac, ali je ostala da radi i pomaže nekom drugom da spasi svoj život. A sada se ona i sama bori. Ima leukemiju i traga za donorima.
Svi dobrovoljci se mogu javiti 7. juna na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu koji će moći da se testiraju u periodu od 10 časova do 15 časova. Marija je otkrila da ukoliko bude mnogo potencijalnih donora, taj vremenski interval će biti produžen.
Kada se za njenu borbu saznalo na društvenim mrežama, mnogo ljudi se uključilo, Marija otkriva da podrška stiže sa svih strana , ali još uvijek nema donora što je najveći problem.
Kako je u početku mislila, od običnog osipa koji je povezivala sa hranom i hemikalijama otkrila je ipak da se ne radi o banalnoj stvari već o ozbiljnoj bolesti. Marija Petronijević govorila je otvoreno o svojoj bolesti za Telegraf.rs.
– Borim se muški, šta ću (pauza) moram! Drugog februara mi se pojavila alergija na podlaktici i iskreno sam mislila da je od pice koju sam pojela, osmog se sve isto ponovilo, ali sam takođe mislila da je od hemikalija ili tako neke tečnosti sa posla. Kasnije su počeli jaki bolovi u zglobovima, ali sam i to povezivala sa dužim stajanjem u operacionoj sali, međutim konačno sam uradila analize, a onda sam imala šta i da vidim. Znala se dijagnoza odmah, a onda počinje i moja borba – započela je razgovor Marija Petronijević.
Kada je saopštila svoju dijagnozu najbližima, brat se odmah testirao kaže Marija za Telegraf, ali i ne krije da su se svi prijatelji isto odazvali pozivu za testiranje. Najpotresnije u cijeloj priči je vremenski rok koji donor mora da ima u registru kako bi imao status donora.
– Brat se odmah testirao, potom i rodbina i prijatelji, međutim niko nije odgovarajući, meni je potrebna transplatacija koštane srži matičnim ćelijama, ali za sada niko ne odgovara. Sada idem na hemoterapije, prvu sam jako loše podnijela. Ono što je problem jeste da i ukoliko se nađe donor, on mora da bude 5-6 mjeseci u registru, kako bi postao donor. Jako je teško kada znate da za sada za vas lijeka nema, ali se nadam svim silama da će se neko pojaviti, mnogima sam pomogla, a sada je pomoć meni potrebna – istakla je Marija.
Kćerkicama je rekla da ima virus, nije željela da otkriva istinu i opterećuje ih, međutim kako sagovornica otkriva za Telegraf.rs one su male i ne bi razumjele. Ne krije podršku koju dobija od svoje majke, supruga, ali i cijelog okruženja.
– Imam dvije divne kćerkice, od osam i šest godina, one još uvijek ne znaju moju dijagnozu. Pošto mi je kosa opala njima naravno da je bilo čudno, ali sam im rekla kako imam virus, kako sam se prehladila, ali i da je to uzrok i od grickanja noktiju, Jedna kćerka gricka nokte, i trudimo se da prestane, tako da sam ovo iskoristila ovaj izgovor. Čak se našalimo i da sam fudbaler Ronaldo. Suprug je moja velika podrška, sve obaveze su spale na njega, a on to sve iznosi na svojim leđima od kućnih poslova do poslova oko djece. Naravno i moja majka je tu, teško je i njoj, ali je tu. Svi su uključeni i podrška je Velika – istakla je sagovornica.
Ovim putem želimo da apelujemo da se što više ljudi odazove testiranju kako bi Marija Petronijević ozdravila.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu