Kako kaže, tek nakon šest godina od strahote kroz koju je prošla može za sebe da kaže da nije više žrtva nasilja, već korisnik kolica i neko ko ima paraplegiju.
Iako nema dana da se ne čuje za neki slučaj porodičnog nasilja, nasilja nad ženama ili femicida, malo je žena koje se usude da o tome javno govore. Marina Minić jedna je od njih, piše Blic.
Marina Minić se dvije godine zabavljala sa momkom, a godinu dana su živjeli zajedno, kada su počele svađe i udarci. Partnera nije prijavila policiji, a tek nakon drugih batina potražila je pomoć porodice i pozvala mamu i brata da joj pomognu da pobjegne od nasilnika i odseli se.
– Tom fizičkom nasilju prethodilo je i psihičko! Bila je tu i ružna riječ i povišen ton, čak i doza agresivnosti koju je pokazivao mogla je da me upozori da nešto nije u redu i da treba da se čuvam. Ali nekako uvijek misliš da bi trebalo da daš novu šansu i da je to bila samo “žuta minuta” – kaže Marina Minić za Blic TV.
Sada kaže da bi radila sve drugačije, pa možda ne bi došlo do toga da njen, u tom momentu čak bivši partner, puca u nju.
– Ne bih dala drugu šansu, već bih odmah nasilnika prijavila policiji. Bog me je spasao da od četiri metaka nijedan ne bude fatalan. To je Božja volja i ja sam to tako prihvatila. Preživjela sam i živjeću najbolje što mogu – kaže Marina.
Od nesreće je prošlo šest godina, ali Marina ima utisak kao da je mnogo manje.
– Sve to mi je i dalje kao u magli. Vreme je brzo prošlo, ali mogu reći da sam tek sad konačno dobro – kaže Marina.
Paraolimpijka
Svoju priču dijeli javno, prvenstveno zbog drugih žena koje trpe nasilje.
– Moja poruka im je da, čak iako u samo jednom momentu pomisle da nešto nije u redu što se njima dešava, odmah potraže pomoć. Ali ne od komšinice, već od Viktimološkog društva Srbije. To je anonimno i ne morate da otkrivate svoj identitet – kaže Marina.
Marina je riješila da ide naprijed uz pomoć porodice, prijatelja i psihoterapeuta.
– Ne identifikujem se više kao žrtva nasilja. To ranije jeste bilo, bila sam u lošem stanju, ali više se ne identifikujem tako. Nisam više žrtva nasilja. Sada sam neko ko ima paraplegiju, korisnik kolica, neko ko se druži, ko trenira stoni tenis, ko ima velike snove, velike nade, ambicije i ko planira da živi život zaista punim plućima – kaže Marina.
Marina Minić je zaslužila dres Srbije i dio je paraolimpijske reprezentacije u stonom tenisu. Ima prijatelje, dečka, podršku porodice i Novosađana.
Bonus video:
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu