Dešava se da se ljudi poput mene, koji ne mogu slobodno da se kreću, prilikom napada pokriju sa nekoliko jorgana da sačekaju granatiranje. I ja to isto radim ovde na dači kada čujem eksplozije i pucnjeve, kaže Katerina Smirnova, koja boluje od SMA, iz Ukrajine.
Katerina (33) je Ukrajinka iz Kijeva spinalne mišićne atrofije Nije mogla da ostane u prestonici, jer ona i njeni roditelji žive u neboderu i bilo bi joj teško da se evakuiše u slučaju vazdušnog napada. Na vikendici u kojoj trenutno živi nema podruma, pa će se u slučaju vazdušnog napada sakriti ispod jorgana. Za poljsko izdanje Noizz, ona je ispričala kako se kao osoba sa invaliditetom snalazi tokom rusko-ukrajinskih sukoba.
Od izbijanja rata živi sa roditeljima u seoskoj kući na 35 km od Kijeva.
– 24. februara probudio me je zvuk eksplozija i shvatila sam da je rat počeo. Moja porodica i ja smo se spremali za to, a ranije smo odneli neke stvari na daču (seoska kuća) 35 km od Kijeva. Čim je počeo rat, napustili smo grad. Teško mi je jer sam u padu slomila nogu. Za osobu u invalidskim kolicima to je dodatna prepreka, ali sam imala sreće da sam ipak mogala da odem.
Generalno, rat je veoma teško vreme za osobe sa invaliditetom. U Kijevu živimo u neboderu na 9. spratu i znalo se da u slučaju požara neću moći brzo da se preselim u sklonište. Dešava se da se ljudi poput mene, koji se ne mogu slobodno kretati, za vreme napada pokriju sa nekoliko jorgana i urade šta mogu da sačekaju granatiranje. Ja isto radim ovde na dači kada čujemo eksplozije i pucnjeve. Ovde nema podruma, pa je jedina opcija da sačekamo. Noću su prozori dodatno prekriveni jastucima – kaže ona.
Kako je otkrila, u kontaktu je sa prijateljima širom zemlje koji poput nje boluju od SMA. Ističe da su tokom napada ruskih snaga, sbog svog zdravstvenog stanja, dodatno ugroženi.
-Ljudima sa invaliditetom je u Ukrajini veoma teško, posebno tamo gde ima granatiranja, gde padaju rakete. Na udaru je cijela Ukrajina, ali se zna da ima mjesta manje ili više osjetljivih na neprijateljstva. Ovde, gdje smo, za sada je mirno, iako se naša dača nalazi u blizini aerodroma Borispil i teško je reći da li smo ovde bezbedni. Ne planiramo nigde da se selimo, niti da idemo u inostranstvo. Veoma vjerujem u našu vojsku, naši vojnici čine sve da zaustave neprijatelja i spriječe preuzimanje Ukrajine.
Mojim prijateljima u Ukrajini je veoma teško da odu sa SMA. Teško je sakriti se u invalidskim kolicima prije rata. Moj prijatelj iz Harkova, koji je na udaru, koristi invalidska kolica, i proveo je tri dana u skloništu koje nije pogodno za invalide, posebno za osobe u invalidskim kolicima. Morate ograničiti hranu i piće u skloništu, nema toaleta, čak nema načina da se legne, pa je sve ovo vreme proveo u invalidskim kolicima, rekla je ona na kraju razgovora za Noizz.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu