Razmile se vrijedne ruke po travi dok beru najlepše cvijetove ljubičice od kojih će praviti slatko nesvakidašnjeg ukusa i boje. Slatko od ljubičica jedno je od najtraženijih, a kako i ne bi, kad se jednom proba, ponovo se poželi. Prija i nepcima i oku.
Recept za slatko od ljubičice je našoj porodici poznat već više od 70 godina, s tim što je svaka generacija usavršavala kvalitet, počinje priču za Plodnu zemlju Nemanja Šinka. “Šinkina teglica“ je malo porodično domaćinstvo iz Knjaževca.
– Nastala je slučajno 2021. godine, kada je majka pronašla stare recepte u kućici na selu i rešila da isproba neke od njih. Prijateljima se to svidelo i riješili smo da se oprobamo kao mali proizvođači zdrave hrane, a posle prvih narudžbina i pohvala kupaca, znali smo da smo na dobrom putu – rekao je Nemanja
Među starim receptima koje su pronašli u selu bio je i recept za slatko od ljubičice. Selo Dejanovac iz koga Vineta potiče je smješteno u jednom siromašnom kraju uže Srbije. Žene iz tih sela su bile ,,dovitljive“, pa su slatka pravile od onoga što nađu u prirodi. Tako da ne treba da čudi odakle baš recept za slatko od ljubičice, ali i jorgovana, bagrema…
– Taj recept smo malo prilagodili i poboljšali, pa pravimo slatko od latica svježe ubranih ljubičica. A kako se pravi? Prethodno ubrane ljubičice operete i stavite da se malo prokuvaju. Zatim dodate šećer, prstohvat limuntusa i kuvate do željene gustine. Gotovo slatko sipate u tegle. Odnos i količina latica i šećera ostaće naša mala tajna, jer smo se dosta namučili da ovo slatko dovedemo do savršenstva – kaže Nemanja.
Sa Midžora po celoj Srbiji
Za jednu „Šinkinu teglicu“ slatka od ljubičice potrebno je jako puno ljubičica, truda i vremena.
– Mi slatko pravimo od latica ljubičica, pa od ubranih ljubičica treba skinuti samo latice. Dosta tu otpada, 2/3, a nekada i ¾ na čašicu, a latice su vrlo lagane. Tako da i kada se kući vratite sa punom korpicom ljubičica osim što vas čeka cijli dan čišćenja, dobićete latice možda za 3-4 teglice. Iako sam proces kuvanja i spremanja djeluje prosto, nije lako doći do toga. Cela porodica učestvuje u branju i čišćenju, ponekad i ceo dan, da bismo na kraju mogli da napravimo 3-4 teglica ovog slatkog. Zato je ovo slatko pravi delikates među ukusima. Možemo reći da su nam ljubičica ali i borovnica najteži za branje. Borovnicu beremo ručno, a ona je i sitna i raste na nepristupačnim terenima. Beremo je podno najvišeg vrha uže Srbije, Midžora koji se nalazi na 2.169 metara nadmorske visine – ističe Njegovan.
Slatko od cvijetova ima svoju posebnu boju i ukus
Svako slatko ima svoju specifičnu boju i ukus. Slatko od ljubičica je kristalno ljubičaste boje, mekane teksture i karakterističnog i jedinstvenog ukusa. Sladokusci kažu da se ovo slatko ne može uporediti ni sa jednim drugim. Slatko od bagrema sa druge strane ima žuto-bijelu nijansu, a posjeduje intenzivan ukus. Najsličniji je bagremovom medu. Jorgovan je tamno ljubičaste boje i sa blagim citrusnim ukusom. Preovladava miris jorgovana. Slatko od majskih ruža je nježno roze boje, a ukus je isti kao da jedete ratluk od ruže. Dominantan je miris majskih ruža. Ostale proizvode prave sa malom količinom šećera tako da preovladava ukus voća od koga je slatko napravljeno.
– Naše proizvode možete prepoznati i zatvorenih očiju od kog su voća napravljeni – ističe Vineta.
Sirovinu za proizvode nabavljaju ili na Staroj planini ili je to iz njihovog malog voćnjaka. Na Staroj planini uglavnom beru šumsko voće. Ukoliko im i ponestane sirovine, kupuju je od lokalnih i provjerenih voćara, koji isto tako kao i oni ne prskaju voće, piše Blic.
Kalendar branja
– U proljeće, u martu i aprilu beremo ljubičicu i od nje pravimo slatko. Zatim krajem aprila početkom maja stiže jorgovan, potom bagrem, a zatim u maju i majska ruža. Domaće jagode kod nas stižu krajem maja i početkom juna, kad im je i vrijeme, jer naše jagode nisu iz plastenika, već rastu pod otvorenim nebom. Takođe i šumske jagode beremo u junu kada im je i vrijeme. U junu imamo i ribizlu, kajsiju, trešnje, kruške, krajem juna višnje. U julu breskve. Od šumskog voća imamo divlju borovnicu u avgustu kao i divlju kupinu, a krajem avgusta beremo divlju malinu. U jesen sazrevaju smokve, dunje, a na kraju beremo trnjinu i mušmulu sa kojom završavamo sezonu – kaže Vineta.
Ljubav prema prirodi, zdravoj hrani i kuvanju opredjelila ih je za ovaj posao. Prepoznali su potrebu današnjeg vremena i života za domaćim, prirodnim i zdravim proizvodima. Upravo to i jeste prednost malih proizvođača u odnosu na industrijsku proizvodnju što sve prave ručno i spremanjem malih količina postiže se visok kvalitet koji industrijska proizvodnja na veliko ne može da prati.
Mali proizvođači i borba na tržištu
– Malim proizvođačima je mnogo teže da plasiraju svoj brend u odnosu na velike kompanije, jer velike kompanije imaju više resursa. Za malog proizvođača najbitniji je marketing, jer bez dobrog marketinga džabe vam kvalitetan proizvod jer niko neće znati za vas. Mi smo se u marketingu snašli veoma dobro, jer naš marketing vodi sin Nemanja, koji po struci jeste master istoričar ali se odlično snašao. Kao nov izazov pred nama jeste cilj da održimo kvalitet naših proizvoda, a da povećamo proizvodnju. Promocijom naših proizvoda kao i pravljenje novih, želimo da zdrava hrana stigne do što više sladokusaca širom Srbije, a i šire – kaže Njegovan.
Kupci najviše traže proizvode od šumskih plodova, divlje maline, brusnice, borovnice, divlje kupine, mušmula, šumskih jagoda, trnjina.
– Od kada smo počeli da pravimo slatka od ljubičice, jorgovana i bagrema, sve više ljudi naručuje i njih, jer nemaju gdje drugdje da pronađu. Mnogi prvi put kod nas čuju za neka slatka. Takvo je i slatko od šargarepe. Mi se trudimo da imamo što više proizvoda koji su specifični i koji se mogu naći samo kod nas – rekao je Njegovan
Posebnost su i voćni namazi koji se dosta razlikuju od klasičnih džemova.
Voćni namazi 70% od voća
Prave sa sa mnogo manje šećera. U voćne namaze ide preko 70% voća tako da preovladava ukus voća. Namazi se mnogo manje kuvaju od džemova, pa voće zadržava hranjive sastojke i vitamine. Prave se sa mnogo manje šećera. Ukratko možemo reći da su voćni namazi mnogo zdraviji od džemova i da kada ih jedete imate osjećaj da jedete sviježe voće .
Iako im je u nazivu i reč teglica, pitamo da li planiraju da šire asortiman i da prave sokove.
– Nemamo u planu, a razlog je taj što bi to iziskivalo još više vremena i još više sirovina, a onda ne bismo mogli sve da radimo ručno. Naš cilj je da širimo proizvodnju do granica ručne proizvodnje. Samo tako možemo da očuvamo kvalitet naših proizvoda – kaže Nemanja Šinka dok se polako priprema za berbu jorgovana, koji su i ove godine baš ukrasili bašte Knjaževca.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu