Ocjena je to domaćih privrednika i ekonomista, koji ističu da dešavanja u ekonomiji EU, a posebno u Njemačkoj, kao najvećoj evropskoj privredi, ne treba zanemariti.
Privreda u Bosni i Hercegovini, te Republici Srpskoj je, podsjećaju, izrazito izvozno orjentisana i u mnogome zavisi i od dešavanja na stranim tržištima. Svaki poremećaj i kriza na tržištima najvećih kupaca roba iz BiH, a to su prije svega zemlje EU kao što su Njemačka, Austrija i Italija, može se odraziti i na ovdašnju privredu.
Ako pogledamo podatke o spoljnotrgovinskoj razmjeni Srpske za prošlu godinu, te promjene u Njemačkoj, još se nisu odrazile kod nas. S obzirom na snagu Njemačke ekonomije, moguće je da će i taj pad ili usporavanje koje imaju biti kratkog daha, te da i neće biti velikih turbulencija ni za nas, ali svakako moramo pratiti sve što se dešava na njenom tržištu, kao i cijele EU, jer su za naše privrednike oni jako važni. Evropska unija je naš najvažniji spoljnotrgovinski partner – ističe portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević.
Podaci pokazuju, kaže, da je u prošloj godini industrijska proizvodnja u RS povećana je za 3,6 odsto, a najviše u oblasti proizvodnje i snabdijevanja strujom, te u području vađenja rude i kamena. Istovremeno, prerađivačka industrija je smanjena za 2,8 odsto i to nas, ističe on, upozorava i treba malo da nas zabrine.
– Ukupan obim spoljnotrgovinske razmjene sa EU iznosio je gotovo devet milijardi maraka, što je više za 580 miliona KM u odnosu na 2017. godinu, a što je rast od sedam odsto. S tim što je ostvaren izvoz u vrijednosti od 3,74 milijarde maraka, što je više za 265 miliona u odnosu na ranije ili 7,6 odsto, dok je uvoz bio 5,22 milijardi i u odnosu na prethodnu godinu povećan je za 317 miliona maraka ili 6,5 odsto. Dakle, imali smo rast i izvoza i uvoza – kaže Blagojević.
Rasteretiti privredu, unaprijediti uslove poslovanja
Izvoz iz RS u Njemačku je prošle godine porastao za oko 12 odsto, a po istoj stopi je rastao i uvoz iz ove zemlje, koja je za Srpsku treći najveći partner u robnoj razmjeni.
– To sve govori o važnosti ovih tržišta. Sve što se tamo dešava može se ozbiljno odraziti i na poslovanje naših privrednih društava, jer imamo i mnogo preduzeća koja direktno rade kao kooperanti za Njemačku privredu i sigurno da sva kretanja na tržištu Njemačke bi se mogla odraziti i na poslovanje naših privrednika. Najviše se to odnosi na metalski sektor i drvopreradu – kaže Blagojević.
Po njegovim rečima, sve to potvrđuje da je neophodno da se ovdje stvara što povoljniji poslovni ambijent, kako bi domaća preduzeća bila što konkurentnija, ne samo na domaćem već i na stranom tržištu i kako bi se što bolje pozicionirali na tom tržištu.
– Unapređenjem uslova poslovanja i rasterećenjem privrede, ukidanjem niza fiskalnih i parafiskalnih nameta, mi ćemo prvo stvoriti konkurentniji ambijent, a naša preduzeća će biti produktivnija i lakše ćemo se izboriti sa svim tim tendecijama na stranim tržištima i jačati poziciju na tim tržištima – ističe on.
Pavlović: Pad kupovne moći usporava privredu
Ekonomista Zoran Pavlović kaže da o promjenama na tržištu EU treba voditi računa i kod ugovaranja poslova.
– Ta dinamika privrednog rasta i ekonomije katkada ima određene elemente zasićenja, u smislu mogućnosti kupovine, prodaje i slično. Kod velikih zemalja i veliki ugovori značajno utiču na BDP. A kada dođe do problema u privredi, političari moraju da traže rješenje, odnosno mogućnost da se ta proizvodnja i plasman obnove ili prošire. Po meni je sve to neka vrsta upozorenja poslovnoj zajednici i ljudima koji vode velike zemlje.
Razlog za usporavanje privrede zapadnoevropskih zemalja sa jedne strane je opala kupovna moć, pa sada treba razmišljati o tome kako da se proizvede povoljnije i slično, a posebno kada se uzme u obzir konkurencija iz Turske, koja je sada postala jako jeftina. Za našu privredu i vlasti, osnovno pitanje u tome jeste kako da pojačamo dinamiku naše privrede i da ne zavisimo samo od izvoza. Ako zavisimo samo od toga, onda smo sebe doveli u vrlo tešku situaciju, da potpuno zavisimo od njih, a da nemamo nikakve vlastite resurse na osnovu kojih možemo obezbijediti kontinuiran rast – objašnjava Pavlović.
Sa druge strane, dodaje on, kriza u zemljama kao što je Njemačka može biti i šansa da ovdje preseli ta evropska proizvodnja i da to bude jeftinije, ali pod uslovom da imamo poslovnu klimu koja je zdrava, normalna i perspektivna.
– Naš problem je što to nemamo – zaključuje on.
Preduzeća u Njemačkoj strahuju od recesije
Više od polovine malih i srednjih preduzeća u Nemačkoj smatra da bi najveća evropska ekonomija mogla da zabeleži pad u 2019. godini, pokazala je anketa industrijske asocijacije „BVMW“. Ovakva alarmantna predviđanja su osnovana zbog posrtanja globalnog rasta, trgovinskih sporova i poteškoća u automobilskom sektoru. Konstantan nedostatak kvalifikovane radne snage, takođe, pogoršava izglede za rast, s obzirom na to da više od 92 odsto malih i srednjih preduzeća ima teškoće u popunjavanju slobodnih radnih mesta, saopštio je „BVMW“.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu