Silicon Gardens aktivno investira u Srbiji, gdje ste do sada realizovali tri investicije. Možete li reći nešto više o vašem fondu?
Silicon Gardens je venture capital fond fokusiran na rane faze razvoja startapova, sa sedištem u Ljubljani, usmeren na osnivače iz šire Jadranske regije. Prošle godine pokrenuli smo naš treći fond sa 30 miliona evra za investicije. Ono što nas možda razlikuje od većine regionalnih fondova jeste da smo tzv. „founders for founders“ fond.
Svi u timu bili smo osnivači, vodili svoje startape i, kako se kaže, do nedavno bili u „rovovima“. Takođe, kao potpuno privatni fond, ne ograničavaju nas geografske barijere u investiranju. Treća, jednako bitna karakteristika našeg fonda je izuzetno snažna mreža naših Limited Partnera. Preko 100 uspješnih preduzetnika iz regije investiralo je u naš fond, i stoje na raspolaganju da pomognu osnivačima naših portfolio startapa. Iz našeg drugog fonda smo napravili jednu investiciju u Srbiji – DocsCube, dok iz trećeg fonda od ukupno 11 investicija, već imamo dvije u Srbiji – Zenhire i OTA Sync. Naravno, trenutno aktivno pratimo više od deset srpskih startapova.
Spomenuli ste da ste iz trećeg fonda već realizovali 11 investicija. Na šta konkretno fokusirate svoje investicije? U koje industrije ili vertikale najčešće ulažete?
Otvoreni smo za sve industrije. U pogledu poslovnih modela, investiramo i u B2B i u B2C startapove. Najviše se, međutim, osjećamo komotno kada razgovaramo sa B2B SaaS startapima, kao i B2C mobilnim aplikacijama. Neke od naših najboljih investicija su upravo u ove dve kategorije. U trećem fondu, četiri naše investicije su u B2C poslovne modele, dok je sedam u B2B. Što se tiče zemalja porekla, pored dva startapa iz Srbije, imamo i dva iz Hrvatske, te po jedan iz Austrije, Slovenije, SAD-a, Rumunije, Švedske, Velike Britanije i Njemačke.
Prije nego što ste se pridružili fondu Silicon Gardens, aktivno ste investirali kao poslovni anđeo. Koje su glavne razlike između ova dva načina investiranja?
Postoje dva pristupa anđeoskom investiranju. Prvi podrazumeva individualne investicije u startape čiji poslovni model, tržište i potencijal dobro razumete, verujući da možete doprinijeti ne samo novcem, već i znanjem, iskustvom i kontaktima. Takav pristup zahtjeva ozbiljnu posvećenost što se tiče vremena, prije svega jer cijeli proces je na tebi. Drugi pristup, češće viđen u našoj regiji, uključuje formiranje anđeoskih klubova ili grupa, što je posebno korisno za manje iskusne investitore ili one sa ograničenim finansijskim resursima. Kombinovanje ovih modela nije neuobičajeno, a s obzirom na visok rizik investiranja u venture capital, posebno u ranoj fazi, diversifikacija portfolija je ključna. Upravo zbog toga sam brzo počeo ulagati u druge VC fondove, da bih na kraju postao dio tima u Silicon Gardens fondu.
Da li primjećujete bitne razlike između regionalnih tržišta?
Svako tržište ima svoje specifičnosti. Na primer, Slovenija se veoma rano fokusirala na razvoj sopstvenih proizvoda i ima prednost od oko 10 godina u odnosu na Srbiju, što je i rezultiralo sa nekoliko veoma uspješnih startapa, uključujući i tzv. jednoroge. Srbija, sa druge strane, zbog drugačije ekonomske situacije, masovno se orijentisala ka outsourcingu tehnoloških proizvoda za zapadna tržišta. Ovo je omogućilo prenos znanja i akumulaciju kapitala, što je dovelo do bujanja startap scene. Slovenija, zbog svoje male veličine i koncentracije talenata u nekoliko uspešnih firmi, ne može da se pohvali kvantitetom. Hrvatska se nalazi negde između Slovenije i Srbije. Ostale države bivše Jugoslavije su znatno iza, ali i njihov razvoj veoma pažljivo pratimo.
Koliko naš region zaostaje za zapadnim tržištima?
Biću neskroman da kažem da što se tiče tehnologije – veoma malo. Cijela regija ima izuzetno talentovane i sposobne programere. Sa druge strane, ono što definitivno fali su ta neka znanja koja nisu tako lako prenosiva a to je sve vezano za poslovni razvoj, strateško planiranje, prodaju i slično. Srećom, naša dijaspora je velika i mislim da već igra izuzetno bitnu ulogu u prelasku tog jaza. Takođe, do nedavno je ogroman izazov bio pomanjkanje kapitala. Jednostavno do pre par godina je bilo skoro nemoguće dobiti investiciju u iznosu od nekoliko stotina hiljada EUR u regiji. Bilo je samo nas nekoliko aktivnih fondova koji smo gledali ovaj region. Situacija se drastično promenila na bolje. Imamo preko deset aktivnih fondova samo u exYu plus mnogi evropski pa čak i američki fondovi koji pomno prate situaciju i aktivno investiraju u Srbiji.
Koliko je važna podrška ekosistema za razvoj startap scene?
Jednom rečju – Izuzetno! Pogotovo u relativno mladim ekosistemima kao sto su naši. Mnogima izvan Slovenije je nepoznanica da je naš prvi fond i nastao kao inicijativa tada lokalne zajednice Silicon Gardens. Jedan od naših najuspešnijih portfolio firmi – Bird Buddy sigurno ne bi dostigao tako izuzetne rezultate da nije postojala moćna podrška i našeg fonda ali i cele zajednice. Od prve Kickstarter kampanje i fizičkog prototipa pa sve do masovne proizvodnje i toga da se njihovi smartbird feeder-i nalaze u preko 120,000 domova, imali su moćnu podršku cijele zajednice. Takođe, ne mogu a da ne napomenem da je Srbija napravila ogromne korake na ovom polju i bez premca je u regiji. Fond za inovacionu delatnost radi fenomenalan posao sa Katapult-om kao krunom svih ostalih programa. Tehnološki parkovi takođe rade izuzetan posao. Inicijative kao što je Tenderly Garaža su od neprocenjive vrednosti za mlade, a i iskusne osnivače. Naravno, izuzetno stratešku ulogu ima i inicijativa “Digitalna Srbija”. Jedna, veoma bitna stvar je da postoji finansijska podrska u sredinama gdje mladi još nisu u situaciji da imaju začetni kapital. Drugo je svakako mentorska podrška koju dobijaju kroz razne programe, kao i upoznavanje sa drugim osnivacima koji prolaze kroz iste izazove kao i oni.
Koji su, po tvom mišljenju, najveći izazovi s kojima se suočavaju srpski osnivači startapa?
Moram da napomenem da i dalje postoje određene administrativne prepreke, ali one ne predstavljaju više toliki izazov kao ranije. Definitivno je izlazak na zapadna tržišta za mnoge još uvijek preveliki zalogaj, iz prostog razloga jer ne postoji dovoljno nasih osnivača koji su imali takva iskustva u prošlosti. Postoji dosta veliki disbalans talenta na stranih osnivača koji su moćni tehnološki ali dosta slabi na toj poslovnoj strani, i ne postoji tzv. “Silver bullet” rešenje za taj problem. Vidimo uspeh startapova koji idu na globalna tržišta ali im je poslovni model vezan direktno na krajnje korisnike. Sa druge strane, još ne vidimo takve ili slične uspehe kada se radi o startapovima koji imaju B2B poslovni model.
Koji bi bili tvoji ključni savjeti za startap osnivače?
Ukratko – validirajte vaše ideje pre nego što počnete da radite na vašem proizvodu. Veoma često viđamo, i to ne samo u Srbiji, da osnivači potroše godinu, dve, pa čak i više na razvoju proizvoda, a da uopšte nisu proverili da li postoji potreba za takvim proizvodom na tržištu. Nažalost, o tome se dovoljno ne govori i onda imamo dosta primera gde se mnogo vremena, novca i energije bukvalno “baci kroz prozor” iz razloga da poslovna ideja, model i tržište nisu blagovremeno ili uopšte provereni. Naravno, svesni smo da je ponekad veoma teško biti objektivan prema svojim idejama. Zbog toga se uvek trudimo da pomognemo founderima koji su na samom početku svog preduzetničkog puta, mnogo pre nego što su spremni da traže investiciju, i sa tim savetom bih i zaključio ovaj razgovor – Nemojte čekati zadnji trenutak za fundraising. Počnite da razgovarate sa potencijalnim investitorima što je ranije moguće.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu