Projekcija manjeg duga, koji Italija želi da postigne korišćenjem sredstava od privatizacije u visini od 1,0 posto BDP-a, trebalo bi da otkloni jednu od ključnih briga Komisije da javni dug Italije neće biti smanjen u skladu sa propisima EU, ocijenjuje Rojters.
Zvanični Rim sada predviđa da će njegov javni dug pasti na 129,2 odsto BDP-a iduće godine, zatim 2020. godine na 127,3 odsto, a godinu kasnije na 126 odsto BDP-a sa nivoa od 130,9 odsto BDP-a prognoziranog za ovu godinu.
EK je prošle nedjelje saopštila da će javni dug Italije iznositi 131,1 odsto BDP-a ove godine, i izrazila očekivanje da neće biti puno promjena u tom nivou do 2020. godine.
Revidirani nacrt budžeta, međutim, i dalje predviđa skok strukturnog fiskalnog deficita za 0,8 odsto BDP-a u narednoj godini, umjesto smanjenja od 0,6 odsto BDP-a kao što zahtijevaju propisi EU.
Zbog toga, kao i usljed, kako tvrdi Brisel, nerealno visokih projekcija privrednog rasta, zvanični Rim je još uvijek u koliziji sa EK, koja će 21. novembra dati mišljenje na revidirani nacrt budžeta.
Fiskalni propisi EU zahtijevaju od visoko zaduženih zemalja, kao što je Italija, da smanjuju svake godine strukturni deficit i javni dug.
Italija je, takođe, zadržala projekciju privrednog rasta na 1,5 odsto za 2019. godinu, na 1,6 odsto za 2020. godinu, i na 1,4 procenta za 2021., iako Komisija predviđa da će naredne godine italijanska privreda porasti po stopi od 1,2 odsto, dok je Međunarodni monetarni fond još pesimističniji sa projekcijom rasta od 1,0 odsto.
Ciljani budžetski deficit Italije za narednu godinu ostaje 2,4 odsto BDP-a, što je više u odnosu na 1,8 odsto projektovanih za ovu godinu.
Komisija, međutim, smatre da će niži privredni rast od očekivanog, kao i veći troškovi servisiranja duga, pogurati deficit na 2,9 odsto BDP-a naredne godine i na 3,1 odsto BDP-a 2020.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu