Istraživanje koje su proveli Univerzitet koledž London (UCL) i Univerzitet Ekster ispitalo je uticaj dugotrajnog kovida-19 na živote 3.754 hospitalizovanih osoba zbog te bolesti.
Pacijenti su u okviru studije trebali odgovoriti na pitanja u aplikaciji o tome koliko dugo kovid-19 utiče na njihov svakodnevni život i dati ocjenu od 0 do 40 kako bi se označila ozbiljnost stanja.
Utvrđeno je da su prosječni rezultati o umoru slični ili lošiji nego kod pacijenata s anemijom povezanom s rakom ili teškom bolešću bubrega, a rezultati kvalitete života takođe su niži od onih s uznapredovalim rakom.
Naučnici su sugerisali da je uticaj dugotrajnog kovida na svakodnevne aktivnosti pacijenata snažniji nego kod pacijenata koji su pretrpili moždani udar te da je uporediv s pacijentima s Parkinsonovom bolešću.
Za dugotrajni kovid ljudi moraju imati kontinuirane simptome 12 sedmica nakon akutne zaraze korona virusom.
Prema NHS, britanskoj nacionalnoj zdravstvenoj službi, glavni pokazatelji dugotrajnog kovida-19 su ekstreman umor, kratak dah, gubitak njuha i bolovi u mišićima.
Dr Henri Gudfelou s UCL Instituta za epidemiologiju i zdravstvo, jedan od voditelja studije, rekao je da uticaj još nije potpuno shvaćen.
– Naši rezultati otkrili su da dugotrajni kovid ima razoran efekat na živote pacijenata, s umorom kao najvećim uticajem na sve, od društvenih aktivnosti do posla, obveza i održavanja bliskih odnosa – rekao je.
Naučnici su takođe naveli da bi dugotrajni kovid mogao imati “značajan ekonomski i socijalni uticaj”.
Od ispitanih u studiji, 94 odsto ih je “radne dobi” (između 18 i 65), od kojih je njih 51 odsto navelo da nisu bili u stanju da rade bar jedan dan u proteklom mjesecu.
– Naša otkrića pokazuju da bi umor trebao biti važan fokus terapiuje i osmišljavanja rehabilitacijskih usluga – dodao je on, piše N1info.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu