Nakon ovoga, najmanje tri su otvorena pitanja: treba li očekivati sankcije na nivou EU, da li će Mađarska odustati od najavljenog veta i da li je u dogledno vrijeme moguće očekivati ukidanje prava na veto u Vijeću za spoljne poslove EU, što takođe traži Evropski parlament.
– Mislim da bi zemlje članice, koje sugerišu da se ne slažu sa uvođenjem sankcija, mogle naći neki svoj interes na drugim poljima. Pa ako im se udovolji, da i one podrže uvođenje sankcija. Osim toga, Lisabonski sporazum uveo je model „konstruktivne abstencije“, koja dozvoljava članici da napravi formalnu deklaraciju kojom će se suzdržati od jednoglasne odluke, što joj dozvoljava da bude bez obaveze implementacije te odluke. Ostale članice tako mogu implementirati odluku. Primjer za to je bio 2008. i odluka da se uspostavi civilna misija EU na Kosovu – kaže za Srpskainfo Neven Anđelić, profesor međunarodnih odnosa na Regents univerzitetu u Londonu.
Naglašava da je zajednička spoljna i bezbjednosna politika EU problematično polje upravo zbog toga što se zahtjeva jednoglasno odlučivanje.
– To je nešto što je i sadašnja predsjednica Evropske komisije, Ursula fon der Lejen, istakla. Ona se zalaže za pomjeranje sa jednoglasnog odlučivanja na kvalifikovanu većinu u odlučivanju, da se izbjegne mogućnost veta – kaže Anđelić.
Slaže se da se Mađarska često pominje kao jedna od zemalja koja se protivi odlukama Unije.
– Oni mogu da konfrontiraju u EU zarad nekog svog interesa negdje drugo. Recimo, ako bi odustali od takve konfrontacije, da dobiju da im se ne forsira uvođenje vladavine prava, slobode medija… Ne vidim ja tu neku ljubavnu vezi između Budimpešte i Banjaluke, već vidim čisto interes Budimpešte, kojoj Banjaluka može poslužiti za dobijanje nekih sopstvenih prevaga i interesa – ocjenjuje Anđelić.
Igor Davidović, predsjednik Demokratskog centra i odličan poznavalac evropskih prilika, kaže da kohezije unutar EU o izricanju sankcija nema, iako se nova njemačka Vlada zalaže za njihovo uvođenje. Zbog toga smatra da će se, bar za sada, odustati od sankcionisanja i tražiće se neki efikasniji model, ne isključujući ni pregovore s Dodikom.
– EU ponavlja iskustva koja su nam poznata i rekao bih da iz njih nije naučila dovoljno o tome kako da se odnosi prema nama. Politika uslovljavanja nastavlja se politikom sankcionisanja. Sankcije neće biti očigledno efektivne kada je riječ o njemu i saradnicima, nego se sankcije emituju prema cijeloj Srpskoj, koja u principu ne može ni biti opterećena hipotekom da smo svi mi politika Dodika. Dolazimo u poziciju kada treba da vidimo kako da se odbranimo i od te politike i od sankcija EU – kaže Davidović za Srpskainfo.
Što se tiče prijedloga da se ukine veto, Davidović smatra da bi to bila Pandorina kutija u kojoj bi se EU našla u velikom problemu.
– Jedan od temeljnih principa EU je jednako pravo glasa svih njenih članica. Ukoliko se dogodi neko odstupanje, to znači promjenu kompletne bezbjednosne i spoljne politike EU, a to neće proći bez turbulencija u EU – zaključio je Davidović.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu