Ona je jednom prilikom govorila o svojoj borbi sa smrću i tada ispričala koji su prvi simptomi koje je osjetila.
– Bilo mi je strašno hladno, donosili su mi toplu vodu da grijem ruke dok su išli prilozi. Samo je Boba Šarenac pitao šta mi je. Kada se završio Dnevnik ja nisam mogla da se ispravim. Nije me ništa boljelo, samo mi je bilo hladno, samo sam bila iscrpljena. Otišla sam do šminkernice, pozvala Ivana, on je bio iznenađen jer sam ja sama išla svuda. Nije očekivao da treba da dođe da me pokupi. Znala sam da imam temperaturu i otišla sam da se izdvojim od djece, jer sam mislila da je virus. I to je išlo do 40, krenula je muka da mi bude i ja sam ujutru otišla u bolnicu, da ne bih dobila napad gastritisa – prisjetila se Maja i dodala:
– Krenula je jurnjava po odjeljenjima, tu mi se gube stvari. Ja znam da mi nije dobro, vidjela sam da je problematično… Promijenila sam boju lica, počele su te neke tačkice. Vidjela sam da ljekari brzo prolaze i da me gledaju, ali sam mislila da me gledaju jer sam ja sa televizije – kaže Maja Žeželj, prenosi Blic.
“Niko nije znao šta mi je”
Ona je ispričala da su joj davali samo dva odsto da preživi.
– To je tromboza. To se ne javlja u svakoj sepsi. To je genetika, imam trombofiliju i da moj organizam nije došao u to stanje, to se nikada ne bi saznalo. Doktor koji mi je postavio dijagnozu, čuvao je unuče i pozvali su ga da dođe. Jer niko nije znao šta mi je. Odmah je postavilo dijagnozu – ireverzibilna sepsa. Znači nema nazad, mora da protutnji. Ja sam došla u najgori stadijum. Pala sam u komu. Ne znam da li su mene uveli u komu ili sam ja se sama ugasila i tu kreće moj drugi život. Tridesetak dana ja sam u komi, te noći je bilo – ako preživi noć, dva odsto su mi šanse bile da preživim. Gasim se i palim – priča Maja.
Ona je istakla da se svega sjeća.
– Ja u tom mom životu jesam bolesnik i pacijent. Nikad nisam bila zdrava i ne mogu da se krećem i ja sam u kolicima. Ja se svega sjećam, jer svaki put kad otvorim oči ja vidim ženu koja stoji i gleda. Kasnije sam saznala da je to doktorka Vesna Bumbaširević, i to sam saznala tek kada sam se probudila – kaže Maja.
– Ja sam tada kao na njenoj privatnoj klinici, a ona je došla iz Švedske i tu radi. Kliniku drži sa svojom rođenom sestrom koja je dr Biljana Damjanović. Ja tu ženu vidim, ona je sve vrijeme tamo, takođe, ali u tom mom životu ona je njena sestra. A to je i klinika i obdanište. I ja kažem što je ovde zgodno, mogla bih ja Lenu i Makija da dovedem. Imali smo i proslavu Helouvina, sve je okićeno – prisjeća se Maja.
Imala halucinacije
Kako je navela postoje stvari koje su bile halucinacija, ali i stvari za koje je ubijeđena da su se dogodile.
– Postoje stvari koje su halucinacije i postoje stvari koje su se desile u mojoj glavi, koje nisu halucinacije. To je neka druga dimenzija. Taj brod koji se pojavljuje, to nije halucinacija, ja tvrdim da to postoji. To je za mene nešto što ima. Ja sam osoba koja je ne sa dvije noge, nego da ih imam šest, sa svih šest bih bila na zemlji. Ja mislim da postoje neki nivoi do kojih ljudi dođu. Prvi put kada sam bila na intenzivnoj, izvađena mi je slezina, nakon udesa i ja sam sebe vidjela sa vrata od te sobe kako ležim na krevetu. I znam tačno kada sam se probudila i kada se taj neko što je stajao na vratima vratio u mene i od tada ide ova sada moja priča. To jasno znam. Moja baka je ušla i bila je na vratima i rekla mi je “Š, nemoj da plačeš, ne plačem ni ja” i ja sam se tu spojila u svoje tijelo. Ona me je zvala “šećeru”, skraćeno “š” – kaže Maja.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu