Iako potiču iz dva različita kraja svijeta, Nemanji i Jolisvi to nije bila prepreka da se zaljube i svoju ljubav njeguju i danas. Slučajni susret u Johanesburgu bio je sudbonosan i ubrzo su shvatili da žele da provedu život zajedno.
Poslije izazova koje nosi veza na daljinu, a koje su uspješno zajedno prevazilazili, Jolisva je po prvi put ovog ljeta došla u Derventu, kako bi upoznala Nemanjinu porodicu, a ovom prilikom njih dvoje su i pred zakonom izgovorili sudbonosno „da“, što je prvi korak ka preseljenju ovog para u Derventu, a svadbeno veselje pripremaju za iduću godinu.
Sasvim običan susret u prodavnici bio je dovoljan da se odmota klupko sudbine i spoji dvoje mladih.
-Firma za koju radim 2021. godine poslala me u Južnoafričku Republiku, u Johanesburg, na 12 mjeseci. Jolisva je tada završavala studije. Upoznali smo se na kasi u prodavnici, bio sam na pauzi i čekao da platim ručak, a ona je bila ispred mene u redu i aparat joj je stalno odbijao karticu. Bio sam u žurbi i gubio strpljenje, tako da sam ponudio da platim i njen račun, što je ona prvo odbila, ali je na kraju prihvatila. Kasnije me sačekala na izlazu kako bi mi dala novac. Tako je počela naša priča – prisjetio se Nemanja dodavši da kada mu je istekao ugovor, vezu su nastavili na daljinu.
– Mislila sam da ćemo da raskinemo kada je Nemanja morao da se vrati i čak kada je on govorio da će se vratiti u Afriku, nisam vjerovala u to – priznala je Jolisva. Ipak, Nemanja je nastavio da dolazi u Afriku, a 2022. godine, Jolisvu je i zaprosio.
– Iako nije tradicionalno, dao sam joj prsten, a tada smo morali da obavimo i „lobolu“ što tradicija kada mladić traži djevojčinu ruku od njenog oca i stričeva. Nikada nisam svjedočio nečemu sličnom, na „lobolu“ treba da dođeš sa nekim, ko će da govori u tvoje ime. Prvo su me ostavili da čekam sa njenim rođakom, koji je imao ulogu mog „zastupnika“, a takođe trebalo je da ponesem tri pića crvene i bijele boje, koja se otvaraju i piju prije nego što izađe djevojka koju želim da vjerim. Pošto dođe više djevojaka, moraš da izabereš, gotovo pijan, a ako pogriješiš moraš da platiš. Obzirom da sam ja već dao i prsten i to sam morao da platim – prisjetili su se njih dvoje kroz smijeh.
– Ove godine smo odlučili da je vrijeme da ona dođe po prvi put u Evropu i moj grad. Za mene nije mnogo komplikovano da dobijem vizu, čak ni u vrijeme pandemije, ali za nju je bilo malo izazovnije jer BiH nema ambasadu u njenoj zemlji, tako da smo vizu dobili putem ambasade Srbije, a prvi put je dobila odbijenicu. Tu smo naišli na pomoć dobrih ljudi i zaista uspjeli da izdejstvujemo vizu – ispričao je Nemanja čiji zavičaj se Jolisvi svidio.
– Svi su me jako srdačno dočekali, što mi je zaista bilo drago, a i moja porodica je jako lijepo prihvatila Nemanju. Njegova porodica je jako velika – rekla je Jolisva rekavši da može da zamisli svoj život u Derventi.
– Lužani i Derventa su jako lijepi i mogu da nas vidim da živimo ovdje, da tu svijemo naše gnijezdo i to nam je zapravo plan. Ono što mi je posebno prijemčivo jeste sigurnost, što je dosta drugačije u odnosu na moju zemlju. Ovdje je normalno da se kapije i kućna vrata ne zaključavaju dok je u mojoj zemlji to nezamislivo – istakla je ona i dodala da je bila oduševljena činjenicom da ljudi ovdje uzgajaju svoje voće i povrće.
Jezička barijera
Iako ni jednom od njih engleski nije maternji jezik, Nemanja i Jolisva na tom jeziku razgovaraju
– Zaista mi je žao što ne mogu da komuniciram sa ljudima u gradu, jer jako malo ljudi govori engleski jezik, a posebno mi je žao što sa Nemanjinom bakom ne mogu mnogo da razgovaram jer mislim da je jako mudra žena, ali se obje trudimo, a sa njegovom majkom sam našla način da komuniciram zahvaljujući „gugl prevodiocu“ – poručila je Jolisva kojoj je maternji jezik xhosa, piše Derventski list.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu