Od početka rada proizvedeno je skoro 22 miliona pari cipela, sarađuju sa 20 stanih partnera, a realizovano je više od 225 miliona maraka. Danas zapošljava 1.150 radnika kojima za 20 godina plata nije kasnila ni dana, imaju uplaćeno socijalno, penziono, topli obrok, prevoz, za djecu radnika obezbijeđene školske knjige, bez obzira da li su osnovci ili srednjoškolci. Nikome nisu dužni ni feninga.
Ove brojke govore o tom koliko je velika i uspješna „Bema“ danas. A počeci ni malo nisu bili laki. Današnja tvornica nastala je na mjestu nekadašnjeg giganta Tvornice obuće „Bosna“.
-U Banjaluci nije bilo rata, ali je tada Tvornica obuće „Bosna“ sva bila opljačkana. Od strane onih koji su ovdje ostali da rade za vrijeme rata. Sjećam se da su čak i utičnice pokrali, a iz toaleta wc šolje. Kada smo krenuli, počeli smo iz početka. Toaleti, oprema, mašine. Prvi kupac nam je bio Paul Green i dan danas radimo sa njima. Drugi kupac nam je bio Richter. Krenuli smo korak po korak. Sa 50 radnika, pa 100, 150 i danas smo došli do 1.150 radnika u Banjaluci i Mrkonjić Gradu – priča za Srpskainfo Marinko Umičević, tehnički direktor „Beme“, koji je odnedavno direktor. On je i u vrijeme rata bio tehnički direktor Tvornice obuće „Bosna“. Tada su ga poslali u Bronzani Majdan da pokrene fabriku.
Slovenci pokrenuli tvornicu
-Uradili su to da bi odvojili ’Bosna trgovinu’ od ’Bosna obuće’. Sav dug ’Bosna trgovine’ prebacili su na ’Bosna obuću’ i gurnuli je stečaj. Nije radila, a ja sam radio u Bronzanom Majdanu gdje je bilo 350 radnika koji su sa 2 autobusa dolazili iz Banjaluke. Bilo mi je žao radnika koji su sa mnom radili u ’Bosni’, pa sam našao Slovence, gospodina Martina Žilnika i Benjamina Fuginu i pokrenuli smo Tvornicu obuće ’Bema’. Kada se vratim unazad, ne bih imao snage i volje da ponovo budem u takvoj situaciji – prisjeća se Umičević. Prvo su radili u zakupljenom prostoru Tvornice obuća “Bosna”, a onda su za 1,7 milion KM kupili jedan dio tvornice i od tada počinje „Bema“.
-Išli smo korak po korak i od ’Beme’ napravili brend u Evropi. Jako smo poznati i priznati po kvalitetu i rokovima. Znali smo da moramo uložiti velike pare u mašine i opremu. Za sve ove godine sigurno desetak miliona evra uloženo je u mašine. Bez dobre mašine nema produktivnosti – ističe on.
Smatra da je ovo najteža godina za poslovanje. Ali, uspjeli su da sačuvaju sva radna mjesta. I bez obzira da bankrote kupaca koji su njihovi klijenti, „Bema“ sve svoje obaveze uvijek ispoštuje. Obilježavanje velikog jubileja biće organizovano u Banjaluci, skromno i jednostavno.
Obilježavanje jubileja
-Vagao sam da li nešto da radimo, ali smo odlučili da 24. septembra napravimo svačanu akademiju u Banskom dvoru. Biće skromno, koktel, podijelićemo poklone za ljude koji su 20 godina u ’Bemi’. Izaći će knjiga za 20 godina ’Beme’, a posadio sam 20 breza oko fabrike i tako zamijenili stare. Jer, ’Bema’ i bivša ’Bosna’ poznate su po brezama – kaže Umičević.
Do prije 7 mjeseci bio je tehički direktor u „Bemi“, a sada je postao direktor, kako kaže, u ovom najtežem vremenu. Naime, vlasnici fabrike Slovenci otišli su u penziju i po njihovom zakonu ne mogu više biti direktori.
-Kod nas može po ugovoru o djelu. Nisam htio da prihvatim u početku. Šta znači biti direktor? Onda razmišljam, ako dođe neki Slovenac ne zna on za muke moje sirotinje, mojih radnih kolega i njihove probleme. Ja svakog radnika ’znam u glavu’. I gdje stanuje i gdje spava. Sve sam ih obišao da vidim kako dolaze na posao. Onda sam prihvatio, a oni su mi za 20 godina rada za nagradu dali 10% suvlasništva. To me baš iznenadilo – kaže Umičević. Za sve ove godine uspješnog rada zahvalan je svim radnim kolegama, ali i Vladi RS i Radovanu Viškoviću, Miloradu Dodiku koji je, kaže, prije mnogo godina podsticajima spasio industriju obuće, te Zoranu Tegeltiji i Željki Cvijanović.
Umičević poručuje da bez dobrog tima nema ništa i da ima obavezu prema svojim ljudima. Ima sreću, kaže, i što tvornica ima dobre vlasnike. Njemu ovih 20 godina znače puno, bez obzira na to što je sada najteže i najizazovnije vrijeme.
– Šta sam dobio na nagradu? Da sam spasio fabriku, imam 2 stenta, rak prostate, šećer, masnoću. Izazovno je, teško, ali lijepo. Lijepo je što su u ’Bemi’ počela da rade djeca mojih radnika – kroz osmijeh dodaje. Možda zvučni banalno ili smiješno, ali radnici „Beme“ imaju pravo na kredit, što je u današnje vrijeme veoma bitno.
-90 odsto banjalučkih firmi nema pravo na kredit, pola Vlade nema. Banke se utrkuju ko će dati kredit, plus 40 firmi koje imaju ugovor sa ’Bemom’. Ako je za tebe kamata 3 odsto, za mog je radnika 2 – pojašnjava Umičević. Poručuje kako ima onih koji su ljubomorni na status koji „Bema“ ima i šta je postala. Napominje kako su za ovih 20 godina propali „Čajavec“, „Incel“, „Kosmos“, „Jelšingrad“, „Blik“, „22. decembar“, „Kožara“, „Metal“…
Šta je mala, šta velika plata?
-Kažu mala plata u ’Bemi’, a iz ’Beme’ se slabo ide. Ovdje radiš od 7 do 15, ne radiš kao u nekim firmama do 17 ili 18 časova. Imaš socijalno, penziono, prevoz, plata nikada dana nije zakasnila. Šta je mala, šta velika plata? Nema te plate koja može da stigne ovakva poskupljenja. Svaki dan su nove cijene. Hrana je najskuplja. Damo 200 miliona KM godišnje za poljoprivredu, 30 miliona za privredu, a kupujemo grah iz Kanade, luk iz Kine, krompir iz Egipta, mrkvu iz Španije – kaže on i dodaje kako je u ovoj tvornici neto plata 1.050 KM. Poručuje i da u Banjaluci treba 2.000 KM, pa i više, koliko je sve skupo. On ima platu od 2.500 KM sa stažom od 50 godina i bez obzira što je u penziji plaća penziono 700, a 800 KM za socijalno.
–Veliki problem nam je napravljen zbog minimalca od 900 KM. Mi se moramo boriti ne za najniže plate za neradnike, već za najviše plate. Došli smo da čistačica ima za 50 KM manju platu od učitelja ili nastavnika. Mi imamo NK radnike, KV, PK, VK radnike. Ne smijem da dozovolim da NK radnik ima bar 300 KM približno plati VK radniku. Zbog te odluke Vlade izdvajamo 100.000 KM više mjesečno – naglašava on. Prošle godine dali su 160.000 KM za otpremine ljudi koji su došli još iz „Bosne“ i bilo im je vrijeme za penziju.
Prognoza
I pored svih rezulatata i optimizna, ne usuđuje se da prognozira gdje će „Bema“ biti za 20 godina, ali i industrija obuće generalno.
– Prije sam govorio da se hljeb mora jesti i cipele nositi. Bogami ne mora. Sada prave cipele 3D. Ne znam šta im je to. Uvodi se robotizacija sve više u industriju obuće. Kina ne pravi cipele. Sada to radi Vijetnam, Kambodža, Laos, Malezija. Za 20 godina bojim se da će se na ovim našim prostorima industrija obuće ugasiti. U narednih desetak godina biće industrije obuće, ali preko toga mislim da neće – ističe on.
U krugu “Beme” imaju 2 plastenika. Ove godine puni su paprika, krastavaca i paradajza. Sve to koriste u svom restoranu. Takođe, svake godine ukisele i 20 tona kupusa. A tokom pandemije korone pili su čaj od šipka.
–Ljude ne treba tjerati da rade, treba sami da rade. Volim fabriku, volim ovaj posao. Dragi Bog me je odredio da pravim cipele – kaže Umičević i dodaje kako u „Bemi“ imaju sedamdesetak sklopljenih brakova. U planu je jedna velika i dobra stvar, a to je izgradnja zgrade na parkingu pored fabrike, sa stotinak stanova. Polovinu bi ponudili radnicima.
-Ne da uzimaju kredite, već da im damo stan kao firma i da oni to otplaćuju 20 godina i toliko su obavezni da rade. Na jednom spratu će biti vrtić za djecu naših radnika. Na tom mjestu je zgrada ucrtana i više od 100 ljudi se javilo – objašnjava Umičević.
Za kraj poručuje kada je najteže, Bog ih pogleda, pa se nada da će tako biti i ovog puta i da će pasti snijega. Predaja ne dolazi u obzir.
(A.E.)
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu