Očekuje se da će moći da postigne nivo performansi od više od 249 petaflopsa kada bude potpuno operativan, a zvanično će biti otvoren za pristup naučnicima i inženjerima u Bolonja Technopolu u Italiji 24. novembra.
Ovaj potez znači da Evropa sada ima dva od četiri najmoćnija superračunara koja su rangirana na listi Top500, iza američkog Frontier eksaskale sistema i japanskog Fugaku sistema.
Kao i većina superračunara, koristiće se za razne najzahtjevnije aplikacije, uključujući nauku o materijalima, biomedicinu, klimatske promjene, inženjering, modeliranje ljudskog mozga i razvoj vještačke inteligencije.
Sam Leonardo sistem je izgrađen od strane francuske IT kompanije Atos i zasnovan je na BullSequana XH2000 arhitekturi. Sastoji se od dva glavna računarska modula, nazvana Booster i Data Centric, kako bi se omogućilo da pokrije niz različitih radnih opterećenja.
Prema Atos, sistem je opremljen sa oko 3.500 Intel Xeon procesora i 14.000 Nvidia A100 GPU-a. Booster ima 3456 Intel Ice Lake računarskih čvorova, dok Data Centric modul ima 1536 čvorova. Potonji je zasnovan na BullSequana X2140 tročvornim CPU blejdovima sa Intelovim 4. generacijom Sapphire Rapids Xeon Scalable procesora, prenosi Telegraf.
Leonardo će takođe biti uvećan integracijom kvantnih procesora kao akceleratora u budućnosti.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu