Ona je objasnila na svom Tviter profilu, da kada je uočila da njen sin napreduje sporije od druge djece, u početku je mislila da umišlja kako nešto nije u redu sa njim, da bi uskoro saznala gorku istinu da njen dječak ima autizam.
Priznaje da je bilo izuzetno teško, ali da njen sin polako ostvaruje sve ciljeve, piše Blic.
– Gledam ga kako spava. Sutra kreće u 3. razred, a šta smo sve prošli do sad. Kad sam shvatila da je u spektru iako zvaničnu dijagnozu nismo imali prvo sam plakala, onda govorila sebi da umišljam. Onda sam opet plakala pa smo krenuli da tražimo terapeute i specijalističke preglede – započela je priču.
Zabrinuta žena kaže kako je sina često gledala na tretmanima kako plače.
– Suzu ne pustim tu. Onda to isto radim kući sa njim, pa se ljutim na njega, na sebe, na Boga, na komšinicu koja ima troje zdrave djece. Svi su mi krivi – glasio je nastavak.
Priča kako je često guglala i čitala šta da radi I kako da pomogne sinu.
– Učim ga da pokaže šta ga boli, jer mi je to noćna mora, saznanje da ga nešto boli, a ne može da mi kaže. Sa 5 god. shvatim da čita. Učim ga da kuca poruke u nadi da bar imamo neverbalnu komunikaciju. U školi mu uvode gest, možda da nauči znakovi jezik. A on raste, sazrijeva, uči – glasio je nastavak.
Taman kada se pomirila da će njen sin ostati neverbalan on je počeo da priča, što majka smatra velikim čudom.
– I bila sam mnogo ljuta što baš ja imam dijete sa autizmom, a onda sam to prihvatila jer ako negde postoji taj Bog, neke sile, anđeli, nešto u ovom univerzumu znali su da nikad neću odustati od njega. Čeka nas još borbe, još teških dana, znam da neće biti lako ali moramo – napisala je ona iskreno.
Iskustvo ove majke podstaklo je i druge korisnike Tvitera da ispričaju svoje sudbine, ohrabre je i pruže podršku za sve izazove koji je čekaju u budućnosti.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu