Ovaj podatak, koji su saopštili revizori Glavne službe za reviziju javnog sektora RS, najbolje ilustruje stanje javnih preduzeća od kojih veliki broj ima monopol na tržištu.
Revizori su konstatovali da javna preduzeća uglavnom loše planiraju i da je to vjerovatno razlog i loših finansijskih rezultata.
Da li je uzrok problem u nekompetencijama uprava? Koliko su političke partije odgovorne za to, jer one suštinski postavljaju direktore u skladu s dogovorom vladajuće koalicije?
Sukob interesa
U svakom slučaju, premijer RS Radovan Višković je obećao ozbiljnu analizu rada javnih preduzeća i njihovu reformu. U Vladi je formirana Radna grupa za reviziju rada i poslovanja javnih preduzeća.
Profesor na Ekonomskom fakultetu Pale, Marko Đogo, za Srpskainfo ocjenjuje da ozbiljna reforma podrazumijeva da vršioci dužnosti direktora javnih preduzeća ne budu istovremeno narodni poslanici i odbornici u lokalnim skupštinama.
– To su nespojive funkcije i tu se najdirektnije vidi upliv politike, jer poslanici često crpe svoju moć iz upravljanja nekim javnim preduzećima. Ne mogu se miješati zakonodavna i izvršna vlast. Na takvim normama funkcionišu razvijene zemlje posljednjih 300 godina – poručuje Đogo.
Drugo, kako kaže, potrebno je istovremeno imati kompetentne ministre, koji imaju reference.
– Politička opredjeljenja nisu sporna, ali veoma je bitno da nosioci izvršne vlasti budu kompetentni. Recimo, ministar ekonomije da bude ugledan biznismen, da ministar prosvjete bude neko od profesora ili ministar sporta neko ko ima zavidne rezultate – ističe Đogo.
Nedostatak vladavine zakona
Naglašava da su najveći problemi nedostatak vladavine zakona i sistem vrijednosti.
– Bez toga je sve kozmetička izmjena – dodaje on.
Navodi da se u javnosti stalno provlači priča kako će svaki direktor javnog preduzeća s gubitkom biti smijenjen.
– Ali, šta ćemo sa onim preduzećima gde je rukovodiocima povjereno na upravljanje i 100 miliona državnog kapitala i pri tom imaju prirodni monopol, a ostvare minimalnu dobit? Recimo „Šume RS“. Pa, sramota je da imaju dobit od oko 100.000 KM. U normalnoj zemlji bi rukovodilac odmah bio otpušten – ističe Đogo.
Ne može uspjeh u poslovanju biti, kako kaže, samo činjenica da nema gubitka.
Đogo dodaje da će se rado odazvati ako ga neko bude pitao za savjet, ali ističe da bez temeljnih promjena nema ni reforme javnih preduzeća.
Kadriranje
Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista SWOT, za Srpskainfo ocjenjuje da nije realno za očekivati da će se politika ne samo u BH, već i regionu, uskoro izmaći iz kadriranja i delegiranja ljudi koji upravljaju javnim resursima.
– Ali, onda bi političke partije bar trebalo da imaju neke svoje kadrovske komisije koje bi delegirale najbolje iz svojih redova. Tako da nam se ne desi da diplomirani geograf upravlja nekom finansijskom institucijom – ističe on.
Smatra da rukovodioci kod kojih postoji kontinuitet loših rezultata treba da budu izostavljeni iz budućih kadrovskih rešenja.
To što je neko preduzeće poslovalo pozitivno ne mora da znači da je ostvarilo uspjeh.
Saša Grabovac
– Osim toga, ljudi koji upravljaju javnim preduzećima bi trebalo da imaju sertifikat o edukaciji iz oblasti finansijskog poslovanja – predlaže Grabovac.
Mršavi rezultati
Kaže da nije upoznat s djelovanjem Radne grupe za reviziju rada javnih preduzeća pri Vladi RS, ali smatra da im kao polazna osnova može poslužiti revizija učinka javnih preduzeća, koji je nedavno obelodanila Glavna služba za reviziju javnog sektora RS.
– To što je neko preduzeće poslovalo pozitivno ne mora da znači da je ostvarilo uspjeh. Možda je dobit mogla da bude višestruko veća. S druge strane, neka javna preduzeća imaju specifičnije uslove poslovanja uz, recimo regulisanu cijenu proizvoda ili usluge od strane regulatora. To su stvari koje treba analizirati – smatra Grabovac.
Mršave rezultate javnih preduzeća potvrdila je i Glavna služba za reviziju javnog sektora RS. Konstatuju da su u 2019. godini ova preduzeća zapošljavala više od 27.000 radnika, što je oko 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srpskoj. Ukupan prihod javnih preduzeća u 2019. godini bio je oko 2,4 milijardi KM.
Ovi podaci su navedeni u izveštaju revizije učinka “Planiranje i izvještavanje u javnim preduzećima”.
Loše, lošije…
Rezultat revizije se svodi otprilike na nekoliko riječi: loše planiranje i izvještavanje.
Tako su revizori utvrdili da planovi poslovanja javnih preduzeća obuhvaćenih revizijom nisu kompletni i nisu bili u skladu sa zahtjevima propisanim Zakonom o javnim preduzećima. Posebno je izražen nedostatak planskih finansijskih izvještaja (planski bilans stanja, planski bilans novčanih tokova, planski budžet obrtnog kapitala) i izvora finansiranja planiranih kapitalnih ulaganja.
Po podacima koje je prije neki dan saopštio premijer RS, Radovan Višković, u NSRS, javna preduzeća su tokom prošle godine u budžet uplatila osam miliona KM dividende.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu