Prema istraživanju hamburške fondacije BAT (British American Tobacco), 55 odsto ispitanika priznaje da je “više nego što bi trebalo” zavisno od društvenih mreža. U starosnoj grupi 18-34, taj procenat je 75 odsto, kod starijih od 55 55 procenata.
Više od polovine, 57 odsto, je navelo da želi više prostora, na primjer u tržnim centrima i restoranima, bez interneta i telefona, ocjenjujući da bi to i njima i sagovornicima pomoglo da se fokusiraju na ono što rade.
Istraživanje je, međutim, i tu ukazalo na generacijsku razliku, jer zone bez interneta želi jedva polovina onih između 18 i 24 godine i samaca do 49 godina starosti. Među starijima od 66, to želi dvoje od troje stanovnika Njemačke.
– Ljudi lajkove, komentare i reakcije na sopstvene objave doživljavaju kao neku vrstu nagrade – kaže direktor naučnog odjeljenja fondacije, profesor Ulrih Rajnhart.
Za taj osjećaj, mnogi su spremni da stvarni život prošire na društvene mreže i tamo ga njeguju.
– To ne samo da zahtjeva vremena i nerava, nego može da izazove nezadovoljstvo i stres – navodi Rajnhart.
Mnogi od ljudi u društvu očekuju da daju i pruže punu pažnju i ne žele stalnu distrakciju. Ponegdje je to prepoznato, pa tako neki ugostitelji u SAD, Velikoj Britaniji i Australiji odobravaju popust gostima koji osoblju predaju svoje mobilne uređaje.
Rajnhart kaže da slične akcije uskoro očekuje i u Njemačkoj, prenosi B92.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu