Otac ubijene djevojčice izašao je pred sudsku govornicu i započeo svoje potresno svjedočenje.
– Krajem aprila 2009. godine, kada je Milanka bila u drugom stanju otišli smo na ultrazvuk. Tada smo mogli da vidimo samo mali plod, koji je nama zaličio na jedno zrno graška. Sa Sofijom sam ponovo prošao kroz djetinjstvo. Kada sam je prvi put vidjeo, nešto se u meni dogodilo – počeo je svoje svjedočenje Slobodan Negić.
O Sofijinom djetinjstvu
Kako je ispričao, Sofijina prva riječ bila je “tata”, a on i Milanka, Sofijina mama, bili su tim, prijatelji u podizanju male djevojčice.
– Kada je Sofija imala pet godina, Milanka i ja smo se razišli. Ona je sve o tome znala. Bila je najbolje od mene i od svoje majke. Kada je Sofija bila mala, prije njenog vrtića odlazili smo da hranimo golubove i pravimo tortu od pjeska – kaže on.
Dodao je i da se ne kaje što nije proveo više vremena sa svojom ćerkom, jer zaista jeste.
– Njena inteligencija je bila očigledna. Sofija mi još kao mala objasnila razliku između tate i oca. ja sam bio njen tata, sa velikim “T”, njen heroj. I danas se time vodim, jer heroji ne odustaju – rekao je Slobodan.
O trećem maju
Slobodan se zatim prisjetio i kobnog 3. maja, te je opisao agoniju i bol koju je doživjeo tog dana.
– Tog dana bila je srijeda, Milanka mi je javila za pucnjavu u školi i ispričala da joj je javila drugarica kako Sofija leži krvava pored WC-a. Vrisnuo sam u trenutku, nisam mogao da povjerujem. Išao sam po svim bolnicama, dok je Milanka bila ispred škole. U međuvremenu sam saznao da ima osam mrtvih, a Milanka mi javlja da Sofije još uvijek nema – kaže on.
Kako dalje navodi, otišli su u policiju, a po pogledu portira iz PS koji ga je gledao zaleđeno, znao je da nešto nije dobro.
– Popeli smo se na sprat i tada su mi rekli: “Nažalost, nema dobrih vesti”. Ja sam u sebi samo čuo reči: “Gotovo je!”. Ipak, otišli smo u KBC da proverimo još jednom da nije tamo, ali nije bila tu. Onda smo shvatili da je Sofija ubijena – ispričao je Slobodan.
Zatim je ispričao detalje ubistva svoje voljene ćerke Sofije, piše Blic.
Zapitao sam se kakvi su to ljudi koji kažu da se ne osećaju krivim. Onda sam se stavio u njihovu poziciju da je Sofija uzela oružje, da sam je umesto u park vodio u streljanu, da je ona ubila 10 osoba. Došao bih i sam se predao, rekao da sam kriv i da mi rade ono što misle da treba. Dečak od 13 godina ubio je devetoro dece i čuvara škole, to je jedna od najvećih tragedija koje čovečanstvo beleži – kaže on.
Slobodan ističe da će zbog svoje ćerke nastaviti da se bori.
– Ja ću nastaviti da se borim zbog poštovanja prema svom detetu, jer sam bio njen heroj – zaključuje skrhan otac.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu