To je epilog slučaja akcize. U zemlji koja inače nema vladajuću većinu, pod pritiskom inostranih faktora, sakupila se akcizna koalicija, hitno povećala akcize i putarine vozačima, a potom, u silnoj žurbi iste zakone objavila u različitim tekstovima na jezicima naroda u BiH.
Protivnici akciza povukli su očajnički potez, žaleći se Ustavnom sudu BiH, iako su i sami znali da od toga nema vajde. Prvo, taj sud ne zanima da li je neki parlamentarni dom poštovao vlastite procedure. Sudije polaze od pretpostavke da su parlamentarne službe dovoljno svjesne da se drže propisa.
Drugo, skriveni uticaj na Ustavni sud stranaca i političkih partija koje su glasale za akcize je takav da oni na drugoj strani nisu imali nikakve šanse. Uostalom, Bakir Izetbegović je i prije sudske odluke rekao šta od nje očekuje. Kao da je citirao.
Da stvar bude gora, isti oni koji nam iz džepova kroz akcize uzimaju dodatne milione maraka, sada ne mogu da se dogovore koliko će da dobije RS, FBiH i Distrikt. Pa, valjda je to trebalo da se zna unaprijed!
Još bolnije, i kada budžeti u BiH dobiju te za sada zarobljene pare, one neće biti potrošene za gradnju autoputeva, već za vraćanje starih kredita, ili kao garancija za nove. U međuvremenu ćemo, gazeći po udarnim rupama na putevima, na izborima ponovo izabrati one koji su to sve smislili.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu