Motiv za ovaj svirepi zločin, kako se godinama priča po selu, bila je Milenkova sumnja da je Dragoslav “imao nešto sa njegovom suprugom Milicom”, ali se prava istina i dalje ne zna.
Koliko je krvavi pir ostavio traga na čitavo selo, može se zaključiti i po tome da mještani sela i dan danas samo odmahuju glavom na pitanje o ovoj tragediji, prenosi Informer.
U dvorištu kuće pokojnog Dragoslava, njegova udovica Leposava (60), ispričala je sve detalje tragedije koja se pred njenom kapijom odigrala prije više od jedne decenije.
Sve je počelo kada se Dragoslav u kafani u Loznici sreo sa Milenkom, koji je iz obližnjeg Velikog Sela. On mu se tada požalio da će jedna od njegovih šest kćerki Verica, koja je imala 14 godina, umrijeti jer su joj otkazala oba bubrega i da ne zna šta da radi jer ni njegov ni ženin ne odgovaraju. Moj muž, kakav je bio dobar i naivan, odmah je rekao: “Ako nema ko da da, ja ću” – prisjeća se Leposava.
– Kako je došao kući, i sin i kćerka i ja smo pokušavali da ga ubijedimo da to ne čini. Ne što nismo humani, nego jer se bubreg čuva za nekoga od svoje djece, ako ne daj Bože zatreba. Međutim, on je bio nepokolebljiv i stalno ponavljao šta je život ako ne možeš nekome da pomognete i da mu ga uljepšate. Tako je krajem marta 2006, Dragoslav dao Verici svoj bubreg i omogućio joj da živi – priča skrhana udovica.
Kako dodaje, poslije te operacije Milenko i Dragoslav su počeli da se druže, i Milenko ga je čak zvao “pobratimom”.
– Sve je bilo u redu do te proklete subote, 13. oktobra, kada je Milenko došao kod nas u goste sa svojom suprugom Milicom. On je iz čista mira počeo da je vrijeđa, da viče i da je udara. Moj Dragoslav se umješao i rekao da to ne može da radi u njegovoj kući. Milica je pobjegla, a moj muž je pozvao policiju, koja je uhapsila Milenka. Dok je on bio u pritvoru, po njegovu ženu je došao rođak i odveo je u Beograd u Sigurnu kuću – priča Leposava i dodaje da je pritvor trajao tek nekoliko sati, jer je Milenko bio bivši policajac.
Bez kajanja
Po izlasku iz zatvora 15. oktobra, navodi Leposava, Milenko je došao kući i nije zatekao svoju ženu. Ne znajući da je ona u Beogradu, pomislio je da je otišla kod Dragoslava.
– Bio je ponedjeljak jutro kada je došao kod nas. Rekao je da mu treba Dragoslav, ali pošto je on bio u prodavnici, ostao je da ga sačeka. Tražio mi je da mu skuvam slađu kafu. Kada sam na prozoru vidjela muža izustila sam “eno Dragoslava” i Milenko je odmah izašao. Ubrzo sam čula buku ispred kuće, istrčala i vidjela svog muža krvavog kako leži na ulici ispred naše kapije. Milenko ga je prvo ubo nožem u nogu, a onda mu je presjekao vratnu arteriju i zaklao ga, i na sve to on je samo sa strane čučnuo i zapalio cigaretu, bez trunke kajanja – kroz suze se prisjeća Leposava.
Ne mogu da opravdam oca
Danas 27-godišnja Verica Burmazović, kaže za Informer da ne može opravdati svog oca.
– Prošlo je zaista mnogo godina, ali je ovo za mene još uvek mnogo bolno i voljela bih da ostane u prošlosti. Dragoslavu sam zahvalna i uvijek ću biti, jer da nije bilo njegove humanosti, ni ja ne bih bila živa. Obilazim mu grob. Ni ja ni majka ni ostale sestre ne možemo da opravdamo to što je otac uradio, ali ne možemo to ni da promjenimo. On je odgovoran za to što je učinio i život mora ići dalje. Ne možete očekivati od mene da izađem sad javno i pričam ružne stvari o sopstvenom ocu. Što se tiče Dragoslavove porodice, s njima nismo ni u dobrim ni u lošim odnosim, i stvarno ne mogu više da pričam – rekla je Verica.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu