Reči su koordinatora kulturne politike zaduženog za kulturnu diplomatiju u Evropskoj službi za spoljne poslove iz Brisela, Diega Maranija. Marani je bio jedan od predavača ovogodišnje “Play Media Day” konferencije, te govorio o pristupu Evropske unije kulturi i tekućem procesu razvoja i usvajanja strategije EU i Zapadnog Balkana za kulturnu saradnju, u skladu sa Strategijom EU za međunarodne kulturne odnose.
Kulture raznih nacija su veoma važne. One definišu nacionalne identitete, pa ih vlade ljubomorno čuvaju i ne dozvoljavaju nam da imamo uticaj na njihove odluke. Unazad nekoliko godina, od dolaska gospođe Mogerini u Brisel, koja je predstavnica EU za spoljnu politku, mi imamo kulturnu politiku za spoljne aktivnosti. To znači da koristimo našu kulturnu politiku prema ostatku svijeta – rekao je on.
Prema njegovim riječima, cilj EU nije nametanje kulture kao što su to nekada radile kolonijalne sile.
– U Evropi imamo snažne kulturne sile koje koriste upravo kulturu da izbrišu identitete i tradicije drugih država. Mi smo htjeli poslati drugu vrstu poruke. Ne želimo da vršimo uticaj na vas, ne želimo da izmijenimo ili potisnemo vašu kulturu. Mi želimo da proizvodimo kulturu zajedno sa vama. Kultura nam treba biti zajedničko polje za djelovanje. To radimo kroz novu politiku kroz koju ne namećemo uslove, nego jednostavno otvorimo naš kulturni sektor za kooperaciju – objasnio je Marani.
Ipak, kako i sam kaže, to djelovanje i nije tako naivno jer je posrijedi korištenje „meke moći“, što kulturna diplomatija zapravo i jeste.
– Pozivajući ljude širom svijeta u Evropu da zajedno sa nama rade na kulturi, mi na njih utičemo tako što kada dođu vide kako mi djelujemo i vrate se sa novim idejama svojim kućama. Na taj način oni šire model koji su prepoznali kod nas. Na neki način mi ipak utičemo, ali ne na način na koji su uticale stare kolonijalne sile, nego na način na koji to želi EU. Odnosno kroz širenje poruke mira i koegzistencije – dodao je.
Prema njegovim riječima, za EU kultura je veoma širok pojam. Ona je kulturno nasljeđe, kreativna industrija, mediji, filmovi, video igre, sve što na bilo koji način ima dodira sa kulturom.
Marani je govorio i o razvoju i dizajniranju prostora za program “Kreativna Evropa za Zapadni Balkan”, te o razvoju i osmišljavanju regionalnih programa o kulturi i kreativnosti na zapadnom Balkanu.
– Mi smo učestvovali u restauraciji kulturnih i vjerskih objekata širom zapadnog Balkana i vratili smo ih nazad u život. Ali nema života u zgradi koja je samo restaurirana i ostala prazna. Ono što mi želimo je da podstaknemo aktivnosti u ovim građevinama. Kroz program „Kreativna Evropa“ finansiramo aktivnosti organizovane od strane različitih zemalja članica, ali takođe i od strane zemalja Zapadnog Balkana – rekao je on.
Još jedan od ciljeva ovog programa je i zaštita kulturnog nasljeđa koje je, kako kaže, ugroženo terorizmom.
– Ovo je za nas veoma bitno jer smo u proteklih nekoliko godina vidjeli kako kultura biva uništena od strane terorizma. Ne samo kulturno nasljeđe, nego kultura čitave jedne nacije. Ovakav način napada nikada do sada nije viđen u ratovima. Mi koristimo kulturu i kulturne industrije da podržimo zemlje u razvoju. Kultura je takođe, a to možete videti u vašoj regiji, instrument za dijalog i izgradnju mira. Sve ovo je veoma bitno za dio Evrope u kojoj ste vi – objasnio je on.
Važna karika za razvoj
Kultura kao način promovisanja razvoja i mladih, pokretač društvene kohezije i pomirenja, te kao sredstvo za otvoreno i kritičko mišljenje je veoma važna karika u razvoju jedne zemlje, kao i regiona. Ovaj nagrađivani pisac i kolumnista, čiji je rad preveden na nekoliko jezika, ima dugogodišnje iskustvo u javnoj službi u institucijama EU. Bio je zadužen za višejezičnost pri Generalnoj direkciji za kulturu Evropske komisije, kao i savetnik za evropske poslove italijanskom ministru kulture. Tvorac je Europanta, jezika na kojem je pisao i objavljivao knjige i članke u različitim evropskim medijima. Njegov najpoznatiji roman, “Nova finska gramatika” (Nuova grammatica finlandese), preveden je na nekoliko jezika i dobio je književnu nagradu, “Grinzane Cavour” u Italiji.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu